Вукова преписка. Књ. 7

ВУК ПОПОВИЋ 308

љубим Русију као ико другији, ма кад ми није кадера одржати независимостр, и дати ми јакосте да узмем моје ђедовинство, градове и поља, за само име љубави нећу више тровјечни јад и чемер с браћом мојом трпјети! Он жали и на Аустрију као и на Русију, и вели да су они криви што Д. г. није подигла досле главу, и једу их уши, а за ону милостињу што је Црна гора имала до данас од њих да ће им платит све, ма пошто учине чисти конат! — Љута му је рана на Орлова, што је умучао оног пута у Парићкон скупштини, кад је Али паша рекао: „шта је потреба више за Црну Гору зборити, кад се зна да је она један дио Турскога Царства!“ Добро се погнао на Цетињу с консулом Рускијем, нити га је сусрио, ни поздравио с топовима, ни са звонима ни с пушкама, а разговор су наоштрени имали код Медаковића! —- Срце му је заиста јуначко, и није среброљубац, вас је понешен за народ свој, и несмпрели га сад у његовијем жељама, Бога ми ће претнут на нешто са своим голићима да ће се зачут и зачудит надалеко! Еле биће сад нешто: тиква или вода! Казао ми је како је примло овај ваш пакетић, него жаљаше што вам није могао одговорити, тако мене замоли да вас од његове стране поздравим и да му опростите што није имао времена да вам он пише и захвали. Казао ми је да ће се повратити до један мјесец и по дана. — Пошто је он одавде кренуо сишао је Борђе доље, и ево и њега код мене у двору владичину, јер их је владика исти с кућом понудио. С Књазом се Ђорђе негледа лијепо! Ђорђе пати од главобоље и нема у њему дугог живота, а тако код нас и чварају: „дау коме се племену свете, нити се трагају нити дуго живе људи!“ Из Рисна до Дужи манастира за дан љетни може се доћи. Онај млади калуђер из Дужи што је код вас био у Бечу био је код мене ту недавно вративши се с Цетиња, и рекао ми је да ће вам послати неке Србуље и пјесме што вам је обећао, и препоручио сам му да не заборави само. Имао бих још доста вам писати, али ми је саматана глава од гостији Црноторскти! Поздрављајући вас и ваше најљубазније

ваш ваздашњи пријатељ поп Вуко.

Бога вам! Поздравите ми Г. Миклотића, и хвала му што вам се на нас пофалио, и ако му није било, како би се хтјело.