Вукова преписка. Књ. 7

804 вук ПОПОВИЋ

Медаковић купио је Мревлаку код Кртола, п дао је Књазу како кажу: 16001. Често излази на њу и почео је нешто трапити п садити па најпослије опет биће за њега ништа и ниђе! Поговара се да се вјерио за једну Новкуљу!

[Ориг. у арх. О. К. Академије бр. 45961

96. У Котору 28. Фев. 857. Мили Имењаче п Пријатељу!

Мислио сам до сад да ћу имати које писмо од вас, па да вам у одговору моме јавим за један срамотни посао, што га оправише ту њеки дан овдје. поп Миња брат Раков, капетан Нђрушки и још један сенатор Матановић; али немари само да сте здраво, одговорићето ми и на ово, по на друга

два пред овим кад узможете. — А сад чујте ово: Ви познаћете оног клирика Радонића што је долазио п код вас у Бечу. — Дакле он је завртио био одавна у својој пра-

зној глави да господарује ма гдје било! и у тапности вазда мислећи о овоме одбијао је од себе свачије добре савјете, нити се хтио досле примити ни учитељства ни поповства ни калуђерства. — Сад последњи пут вративши се консул Руски с Цетиња недавши Књазу ону пенсију, за узрок што је хтио сам собом подјелити на спромашке цркве, и Фампље Црноторске, које Књаз недолустивши му, остане и с овога и с многог другог С њим у великом непријатељству, п жалећи послије Књаз и доглавници његови, што паметније непоступише с консулом за искучит му онај у Котору донешени новац, а на милост и покровителство Русије већ су свакако били пљунули, и у талосли и кајању овоме, прпидомисле се да му доскоче с пријеваром, и међу се скроје овај план, по коме су почели работат одмах кад је кренуо Књаз на пут у Шарић! Безвочни поп Миња и кап: Нћгушки, познавши жеље пи намјере плиткоумног клирика Радонића, узму га за орган у свом галиоцком послу, да лагше бајаги с њим преваре консула, и најпре замаме га овдје с јелом и пићем, те му на вјеру јаве, како се народ Црногорски зарекао да више неће