Вукова преписка. Књ. 7

814 вук поповић =

Под град сусрету Књаза Штркул наш и колунел од Фортице, и до Џазара ниђе не свративши, у путу рече Књаз Цпркулу да му чини доћи на пазар Крсту Машанову сину. Штркул га је одбијао од овога станка п разговора. бојећи се зла чесова. Али Књаз увјеривши га да није други посао, до само пред њим да га запита двије ријечи, као што је обећао у Бечу и министру Булу.и Рускоме миншестру и |. Мамули, да ће ово учинити овдје. Џо овоме дође, Крсто, п на вас глас међу свијем народом стане га питати Књав: — „Џознајеш ли ме Крсто '“ „Познајем Господару“. одговори он. Књаз: „Познајеш ли владику •“ Он: „Познајем“ — Књаз: „Знаш ли кад си ме учио да га убијемг“ Он: „Ти то знаш боље, кон си ми кажевао његове све после, ђела п путове“. Књаз: „Не не ти и стрико твоп Ђорђе зато знате најбоље“. Он: „Незна богами нико боље од тебе, коп си ме нагонјо да га заједно убијемо“. Књаз: „Ти то лажеш!“. Он: „Нелажем ја богами него ти“. — Књаз: „Апјд с богом!“ Он: Апјде и ти с богом“. — Књаз: „Ја ћу поћи на моју земљу“. Он: „А ја ћу остати на бољу“. Књаз: „Доста доста познаћеш ме боље!“ и у томе без да је поздравио иког обрпе свијема плећи па оштири на више, а Црногорци у вас глас повичу: „Живио наш Књаз!“ а Крсто опет покликне: „Ако ће и цркнут може му бит!“ За вријеме овог лудот разговора, по бедемима станли су топџије поред топова што вире пут пазара и Праћишта са запаљеном мићом у руци, и павили су на свога колунела што је уз књаза стало! Књаз је телеграфао био из Спљета Бфладиновићу да ће код њега преноћити, а надао сам му сен ја у владичином двору, као што ми је при поласку рекао, па ето превари нас обоицу ! Онпјех дана владика је учинио Мицац! и пошао на Савину. Сад му је био одвећ лаган багаљ! — Борђе с његовом дружином пи Медаковићем стајали су свеђер на прозору на пјаци СО: Трипуна у једној госпоцкој кући и Црногорци као успркос мотали су се и гиздали по пјаци испред њих. Исто тако п Књажеве сестре п невјесте као турске кадуне с лумбрелшма у руци, водећи се двије и двије као машкаре шикале су се по граду! — Кад је Књаз с дружипом одпочинуо на Мандиној води више Шпиљара упита „Чустели ону моју давију се Крстом“ Један му одговори: „То су ваши посли Господару, него нам ти кажи што добро с пута“. Књаз: „Добро ће бити еве ако Бог да, и дрзо ћете чути, а сад да ви кажем, шта ће вам бити, ви бисте у пут разгласили у