Вукова преписка. Књ. 7

вук ПОПОВИЋ 315

Окадру и у Котору и по осталим туђим местима!“ — Кад је дошао на Његуше чинио је одмах побацати кућне затворе: од врата и провора Ђорђеве, Машанове, Вукове и остали бјегунаца куће, и да све зјаје као пусте пећине. Стари Томо отац владичин пао је на кољена, молећи га да немеће ову бруку на своју кућу, и залуду ! Приспјевши на Цетиње сјутри лан ослободио је све тамничаре, што их је био Мирко на правди божјој уапсио! и без заминанце пуштио је сваког да иде дома. Самог је Радовића пред Црногорцима питао ко га научи на онај посао, и овај се ту изјасни са заклетвом да није ниједан Црногорац, него наш Циркул и консул Рускш што сбди у Дубровнику !! — „Чусте ли Црногорци!“ повиче Књаз, и пошље га к садашњему своме секретару Влаовићу, Има за секретара и архимандрита и једног Францеза — да му испит узме на писму, тако с овијем и са два још перјаника отпрати та и опреми у недјељу прошлу нашему Циркулу, гдје су га опет на писму испитивали од пола 12, до 5 ура послије подне, и свршивши поведу га у тамницу. Ојутра дан опет у 9 ура код Циркула испит је био, и трајао је од 2. уре п. п. те с њим опет у тамницу, а у вторник трећи дан, испит му је био у требуналу, тако дакле види се да ова луда комедија тек сад започиње радити! Чујем да за вријеме његова првога испита телеграф је од Котора до Задра и Беча безпрестано радио, и да он једнако потврђује да су га на оно научили наш Циркул и консул Руски! а не ниједан Црногорац!, ни Књаз! ни Мирко! ни поп Миња! ни капетан Нфгушки!. — Добро су га на Цетињу «с нечим опет обнадетдили, подмитили, и устрашили ако би почем ријеч порекао, а ја му ријеч задајем да ће пријед мушкет у руди мн чаку на глави натакнути, него шљаку и митру ка што миш“ љаше, и као што још може бити мисли! Добро је узгојен, и кал га воде на испит смије се и јавља се повнапицима ! Обучен је на Шрногорску у хаљине Влаовића! — О Цетиња мало ко од људи слази, а нема ни пазара и ако који Црногорац дође, иде као изгубљена душа! Чујем да ће Књаз још оводики арач на жалостни народ метнут! еле постаће баш сви хајдуци, а за невољу ићи ће свуда у пљачкање, и гинуће и убијаће и доста заиста зла биће! — Још не могу да добром Новици поручим ни пишем ништа -— Ђорђе је овдје, и кажу да ће њему и његовијема давати одсле ону пензију Русија, а говори се и наш да му дава 5 Ф. на дан. — Медаковић