Вукова преписка. Књ. 7

818 ВУК ПОПОВИЋ

ми је један и једно мало Јеванђелије и један Служебник, п пошто је уброждио у онако безаконо ђело, боим се више п име му споменутп, акомоли писати или по ким поручиват му што; јер је бСездушник сад банћен и од наше власти, п попљуван од сваког, као и онај кои га је за оно убиство у Цариград послао !

На она свједочанства за неколике рковне књиге што сам их подарио сиромашким поповима и Црквама, заборављао сам их вам послати, и то би ми се догађало баш онда кад бих вам што шиљао. Примићете их дакле с овијем Орбуљама, што имам моијех 4. комада, и 5 што ми је за вас послао недавно онај млади калуђер из Манастира Дужи, међу копјема је једна на зечјој кожи. У једној од овијех нашао сам „Крстоносницу“ св читавим редом и молитвама, на које ставио сам залогу да их брже нађете. Ја сам их хтио онако преписати како су, али ми се чини да би обичније звониле, кад би се по данашњем црквено-славенском језику скропле, и зато оставио сам их на вашој вољи како учините, само гледајте да што прије с врачевским заједно буду готове, а послије нек пјевају завидљиви и љениви првосвештеници п црквењаци ! Џ

Примио сам преко дилижанце три књиге, п велика вам на њима хвала, особито на оној новој владике Атанасковића, која ми се врло допада, јер је пуна наука и мудрости;

само да је изоставио онијех ријечи: „вигови, — винице, важан, — вештество, — вјежество, — окром, — тко,

нитко, —— итко, — еватко, — скудан, — скудоуман, — ногоступи, — навјетан, — дуготршјелив, — пагуба, — прпбјежиште, — цјелисходно, — сојув, — кљадез, — подобан, —

подобнога и т, д. много му ћаше честитија, и у нашему народу милија бити, ма свакоме и овако Бог му дао дуго здравље. Он мимо друге владике наше труди се и стара се да му узалуд не пролази вријеме. Племенпта тежња његова за цркву и род свој допрла је до нас овамо, п љубимо га според доброг патрнаре једнако. По овоме Платоновом пријеводу, види се очевидно да сте ви и њега и остале владике п завидљиве калуђере, уплашили с вашијем пријеводима, да почем небисте још што из С: Џпсма превели, п почеше ето се добријим часом — ка у назад доба баби сватови, — згрчене руке на дјело добро пружати, да неостану са свијем стидни, а доста су и досле за мртвило своје од народа укорени.