Вукова преписка. Књ. 7

ВУК ПОПОВИЋ 519.

Од оног прештампаног вашег новог завјета у Берлину, и ја мислим, кад је онако јефтин, да би се овамо у народу доста књига продало; и зато кад би ми оно друштво хтјело послати неколико комада на кратки један причек, и без процената узео бих 100. комада. За ово ви упитајте, па ће те ми одговорити. — И молим вас да ми пошљете од Соломунови и Опрахови сочиненија 20 књига, и за сад само један псалтир, док видим хоће ли га људи радо читати, е у овоме се све састоп. Овде је Врчевић на велико чудо ударио с његовим сувопарним пословицама. Тек их почеше први читати, други их не хтјеше узети; јер пуче за њих у народу рђав глас, да неваљају ништа! п за саме Рисанске и Которске пренумеранте примио сам на лакат 6. талијерах јер он из Задра кукаше и кумијаше ме женом и ђецом да му пошљем што прије за њих динаре, е је вели дужан и тужан, и по овоме као бестија ја му за свијех у пут пошљем, и сад пола пословица стоје ми у ћошку те их гриње гризу! Неће му заиста више на ум пасти да књиге штампава !

Од примјера српско-славенског језика, имам још три четири комада. За оваке књиге нијесу овђе наши људи понешени, јер нијесу још за њих главе справне! Што није народно ново и просто, шаљиво и смијешно, познато и чудесно, неће за друго нико да чује, а камоли да купи и чита; дакле залуду би им се оваке књиге и на поклон давале !

Ја сам Новици Церовићу и по два пута од ту скорице писао, и поздрављао га од ваше стране, и знам лијепо да су му моја писма у руке дошла; ма никад ништо од њега нити чух нити добих што сам му наручивао; и помишљам да он нема тих СОрбуља, за које вам је његов синовац казивао, па зато нема шта ни да ми одговори. Један калуђер из Подострога често ми пише и поручује по најамнику своме, да му јавим што за Архимандрита кодима Раичевића, и пита да ли сте ви што за њега писали. Писао ми је да у његовом намастиру нема ниједна Србуља, али да ће се промучити на, другој страни за изнаћ коју и да ће ми послати. Оваки пријатеља имам на 20. страна што ми обећају донијет и Орбуља и пјесама, ма доносника нема ниједног! и ради тога мало коме данас и вјерујем; јер не само што муктице лажу, него пи по што ми што занесу. Исти калуђер пише ми како су се Турци 20000 — Малесија и низан — подигли били да ударе на Васојевиће, и по наредби Књажевој да су Морачани, Ровце