Вукова преписка. Књ. 7

ВУК ПОПОВИЋ 32:

војводом на Цетиње, Књаз није дао никоме о овоме ријечи прословити, него их је причекао и частио лијепо; ма никако није могуће да би се они усудили сами по се њега убити, а зна се већ, да би желио Књаз стотинак Црногорскијех кућа населити у питомо Грахово, и за војводу метнути реченога Петра Отеванова, п да му се није и досле за ово опрљђо војвода Анто, ћаше и до сад учинити, него му оп смета. Тек на сваки начин за војводин живот небих дао пару Турску, је прије или послије убиће га Цетинска пушка!

Књаз је одиста двоструки харач метнуо: од рала земље што се за дан може узорати, — и од косе сваке — што за дан покосити може по 2. цванцике; од говечета, и од коњчета по 1. цв.; од брава по 4. кр.; од прасета и од улишта по 10 кр. и од сваког кон дуван пуши ударио је на чибук по талијер на годину и прочаја и прочаја..! На саме невољне Граховљане испада нешто око 2000 талијерах, и ово ваља у два пута да искупе преко године и да му предаду. У овоме и у многоме другоме што је на ископ жалостног народа и намастира, помогао му је добро измишљати и Г. Медаковић, ма је платио како ваља и требује. Казивао ми је делија Шуто за Медаковића, како је говорио Књаву да га учини за владику, и око овога почео је настојати, пошто је прољетос обишао Црну гору, биљежећи границе. ( овога излеже се мржња међу њим и садашњим архимандритом, јер овоме и изврне се владичество оног пута кад се говораше за њега, ма опет он по свему томе није се био ни мало појадио, него још боље дворио је Књаза и Књагињу, док је Медаковићу скувао попару, бацивши га код њих у велику сумњу, као да у потаи ради с Ђорђом о невјери и пропасти Ењажевој. — И мало по мало донесе и ово несрећу многијема, и нек моли Бога Медаковић те се хитро и зарана измаче, а иначе оста му чапра на Цетињу! — На спаилуку своме, Превлака — код Кртола, оставио је за пудара своју другарицу прикладну Баичкињу, и кажу ми Кртољани, да тешко чезне и уздише за њим, него је разбира његово[!|| Тутор Г. Срдић! Чује се овамо да ће Медаковић у Петребург! Много се бјеше 'орђе у њега упио, и савјетујући се овђе с њим мало је кога другог и слушао.

Исти делија Шуто, кои ме вазда пита, за ваше здравље, “- И ово доста пута чини за љубав чашице — кавивао ми је како су о Госпођину дневи три Инглеза на Цетињу били,

ВУКОВА ПРЕПИСКА УП 21