Вукова преписка. Књ. 7

(12)

ВУК ПОПОВИЋ

и дао пап и саставјо; кадђ се састану двје рђе — Ради би се створитђ магаретомљ него женомљ. Молимљ предђ госполомљ вашомљ да не речете ову на глас — Ко старо крпи конце трати — ко старо лоби данке губи— ........— Пошла чизма а дошла цревлиа — Нема оваца без новаца — Понижену главу сабла не сече — Пођоше стари нестадоше ствари —- Кудљ сви вуци ту и усо мали — У добра домаћина самоводни гости — Обично певало и ово: а мои гости глоћите вости, макниге ногомђ пођите с: богомђ — Тресе се као господско вижле; реку ком се дркти одљ зиме — Даћу ти што и Паштровићђљ попу; ово чуемљ често рећи одљ кога лотита човека — Не зову магарца на свадбу да игра и пћва, но да воду и дрва ћера — Коликљ си синовиће ти у четверицу ле носити; реку маломђ човеку — Из ништаће као попу Лесу нога; ово реку паници и свакомљ ком назадђ с' чимљ добримљ иде — Кол се рука неда посфћи валл е мобити — Ко не умје лепо лудуе, или давно му е, проштено — Што богђ да и шкоби; рекне у игри напори — У богата влаха скупа швница — Залуду човек штеди у дно вреће — Штеди они ко ништа нема — Валл се родити сиромахомљ па стечникљ бити — Болђ е икадљ него никадљ — Кадђ те обале нје ти се Фапде ногама копрцати — Она мауче што доватит не може (мачка) — Ко се у туђе обуче берзо се свуче — Нема Трипо негђ едну веладу (капотђ) а у тивту рђаву интраду (башцину) ово рече онап кон бива прекоренљ што не носи лепше алљине — Чуван докђ имашљђ, а не тражи кадљ немашљ — Ко неће с) богомђ ђаво га вдва и чека — Нађе киша уби миша дође стари да га вари, дође млади да га лади, дође Лука да га Фука; реку ово иђеши — Калуђере, ни краво ни воле, нити орешљ нити млђко даешђ — Калуђере церна кукавице, залуду ли вдешљ проскурице, што нелзобишљ туђе удовице; као на прим: мог) пуницу — Немон да што у теби загиљје, реку много говорлљиву — Ко евтино купуе, ввтије продае — Наученђ со злопатити, кадљ ко зло терпи — И преброене овце вукљ иђеде — Што мачка чучи све на своме репу — Не влелице све иђеше, непилице втно попише Кога е страхљ та болђ чува — Руга сђди на крал пута, па се свакомљ руга, а сђ ругомљ се сватко руга — Неволл чини на крничка врата долазити — Кога е молити не га срчити — Болђ е одрјешено него рђаво завезано — Да зна човекљ ђе ће вратљ сломити не би тамо ишао — Богатђ данбомљ спава а поноћи