Вукова преписка. Књ. 7

824. ВУК ПОПОВИЋ

њега, напјбоље могао поуздати, једно што ми је први рођак а сувише што је и поштен и књижеван. Изгледајући дакле на њега, кад ће се вратити, или ми што послати задржим и оно што сам имао, небили што било више, п на мјесто њега и србуља, дође нам у очи врачева црни глас, да су га некакви зли ускоци дочекали неђе у планини, између Дромњака пи Нишића, гонећи 30 волова 6 једнијем другом Дромњаком, и из пушаках убили, и с њега богато ођело п оружје понијели, а волове оставили. Друг његов вративши се кући приповједи за несретњи догађај, и добра браћа Дромњаци полете на мјесто, те покојника на носила дигну, и код своје цркве саране, за које им велика хвала, а покојнику лака њихова землљица била!

Од јесенас у Дромњаке је суд Црногорски, и Милован Мимов Караџић, као најстарији Сенатор писао је за ово одмах на Цетиње Књазу питајући га хоће ли тражити крвника! а књав му је одговорлио: „Да је Он — Лале — ћесаров човјек, п ћесар нека га тражи“! Војвода Граховеки, кои је понио харач 17. стотинах талијерах из несретњог Грахова, био је код Књаза кад му је ово писмо у руке дошло, и чуо је онај одговор Књажев, за које нас на њега тешко срце боли! и кад се вратио про Рисна, каза нам за ове јаде, те по овоме и ми учинимо покојнику црну свадбу! п пошљемо тројицу у Дромњаке с препоруком од општине на пстога Милована, да нам јави за онај мал покојника, барем оно да не пропане. — И до данас још их не би, него чујем опет преко Цетиња, да су оног друга што је с покојником био ухватили п свевали и да су му кућу запалили и имање узели, држећи одиста да је он наметнуо некакве јалоше да јадног младића на правди Божјој обестрве!

Немајући више у њега узданице, пошто смо га окукали и исплакали, сложим за невољу у једном сандуку пи оно што сам имао за вас 9. Србуља, једну дику Милутиновића, и у њој наћи ћете она свидјетељства за даровне књиге, п у једној малој кутији мало сувијех укљева, са три четири шипка сладка, и све ово кренуло је с вапором од Тријеста биће десет дана, и надам се досле да су вам предали. Ако су вам повољи „књиге“: „Огледало српско“, пок. владике Ц. г. и двије Грлице Ц. г. моту вам послати; нијесам имао времена да препишем двије јуначке пјесме, и неке народне изреке, а ћах вам и ово послати, ма је свакако ваше.