Вукова преписка. Књ. 7

ВУК ПОПОВИЋ 325

Овамо су се просули мали и велики катихизиси Унтотски, а то је све — ја мислим узрок, што књигопродавци и тамо и амо незнаду језика нашега, ни разлику међу законима; него виде књиге с ћириловим словима, па мисле да је то све једнако наше! — По неким нашим невољним школама учили су из њих попови и клирици дјецу управ дотле, докле им није запео у 8-м члену Дух свети с изласком и од снна!и у 9-м као глава цркве с: отац Папа! За ово је писао наш владика Кнежевић на ПШравителство, именујући мене, да ми се. предаду наше књиге од овдашњег књигопродавца жуђела, и да их ја у напријед продавам.

Корјенићи и Граховљани једвако се и данас вребају и туку, и готово по једнак број и онамо и амо има досле мртвијех и рањенијех. У ово им се власти не пачају, него они сами по се бране се и туку се. Низам, што је у Клобуку и у једној паланки у Бањане ухватили су вјеру с Граховљанима, да не тичу једни друге, но да живе у миру. Да су Корјенићке куће на отвореном пољу, и да им нијесу од камена, пропали би одавна ка и глијето иза паса. — И свакако ако им недође од куд помоћ, или се ова свађа непрекине разориће их Граховљани, јер су бољи од њих јунаци, ајуначи их и Књаз с честијем укором; да се бију женски!

Ту скорице на велике поруке и тврду вјеру пријеђе на Црногорску страну и поклони се књазу гласовити Вуко Го: лубов са 30 Ускока Црногорски. Одмах га је учинио Књаз Сенатором, а сина му најстаријег, капетаном Рудинским. Около овога наијвише је работао војвода Граховски. Судећи по садашњој вјери Црногорској, по којој многи су главу изгубили! вли је овај и Вуков прелазак. Од свога великог имања добар је дио учинио Књаву, и осталој Господи Цетинској, а то све бојећи се пријеваре, па да им се умили!

Сваки готово дан што бјеже кг нама Шрногорци — из Црниде почеше наијвише —- и сваки виче: „од напасти и зла Књажева“ а колико их је и до сад у Задру, село би населили, него штета што им жене дангубе... у јаду стојећи неке овђе, а неке у Грбљу и у Кавчу !

Од зајађелијех Главара невиђа се ни један по граду ни у приморје да шетаи тргује има таземан! — У тамници је још онај сметењак — Радонић! Рекао му је Г. Мамула кад је био сад код нас: „Ја сам знао да од тебе неће бити ништа, кад си још и у Задру био!“ говори се да ће га у солдате