Вукова преписка. Књ. 7

826 вук поповић

справит! — Књажевој пуници омиљело је сад и за невољу Цетиње! и да јој је сладка кртола и купус, и да све препоручује: штедњу !

За ово писмо да вам је препоручено, од мога великог пријатеља Г. Директора Башића. Поздрављајући вас и све ваше од стране моје пи мојијех ваш ваздашњи пријатељ

поп Вук Поповић.

[Ориг. у арх. О. К. Академије бр. 4602]

102.

У Котору 3/15 априла 858.

Мили имењаче и Пријатељу! Христос васкрс!

Дан по дан пзгледајући ви на моје, а ја на ваше писмо, прође нам ево у мучању сва црна зима; и кад већ бијах наумио да вам што гоћ пишем, дође ми онај ваш госпоцки дар, коп је нас много обрадовао а особито моју пошу, да му се још и данас чуди говорећи: „Хвала Богу! коме пма напјвише на памет, и ко ме направла као младу младицу! Г. Вук; та овако неби ме ни отац рођени направјо, па и незнам и за оца бољег пријатеља од њега, душа му царовала ка и оће“. Добро ме п искарала и искорила да сам се вас љуто огри-

јешио п оглушио, п да смо сви спрам вас рђе и чађе. — И још да је знала да вам нијесам послао ниједну смокву неби нас ни Ускре смирио! — И ја исти познавам да сам погри-

јешио, што вам нијесам од јесенас ниједном писао, ма у томе сте ми и ви доста криви, што ми нијесте два слова писали, барем кад сте онај сандук са србуљама у прошлом новембру добили. Дакле није друге, него ва сад што је било један другом с ускрсом пријатељски опростимо.

Метина да је по извише нас било свакојакијех догађаја. — Из Световида и Српског Дневника наслушалисте се доста. Црногорци су се у сваком боју с Турцима јуначки поднијели, и како одиста приповједају није њих погинуло у све око 80 и биће толико рањени, а Турака јест до близу 300 и то на