Вукова преписка. Књ. 7

382 ВУК ПОПОВИЋ

Турска за њима док су их прићерали уз саме крше близу поља Граховскога. У овом пољу погинуло је 11. Граховљана; 85. Бањана, и 4. Цуце; има и рањенијех 16. друга. У овоме догоди се п несрећа војводи Анту; јуначећи и уређујући своју браћу, поклекне му- коњ на прве ноге, и он се грдно превали с њега, а лијева му нога остане у бакрачијама, и више шљанака сломије кост у два комада, и у осамнаест момака на поносице про планина донесу га у Рисан да се лијечи јадан. Ја сам му рекао: да би му и овај слом могао бити у велики добри час, јер Бог зна шта га је чекало. Нога му је добро намјештена, али је у живот спануо сиромах, мислећи о јаду, и чезнући што није у боју да погине и да бије крвника.

Турци су већ у Грахово, п око Умца по сред поља разапели чадоре. Половицу кућа у пут су запалили, п затекли су доста живог и жита Бањског п Граховског, јер нијесу несретници могли све на нашу страну прегнати п пренијет бржебоље. Наше поље Дврено и кров Кривошије свуд је пуно жена, дјеце, говеди и стоке што је пребјегло, пи виши дио чељади под голим небом на подини лежи и кад киша пљушти, немајући вивуд мјеста у сувоти. — Најжалосније је виђети голу дјецу у колијевке пспод мрчине ђе пиште поред тужни мајака, које кукају и проклињу с кога им је ово!

Наш капетан погранични синоћ је из Котора овђе дошао, пи преноћивши код мене јутрос је у Кривошије пошао. Он ће одмах стоку Бањску и Граховску разаслат по нашијем селима, спромашке Фамиље пописат, да пм се да помоћ, п послаће их у приморје, и коекуда по селима. До синоћ приспјело је 2000 Катуњана, а свега их има 2000 писаника, и до довечер сви имају у Грахово на искуп бити. Имају са собом п 6. топова има 900 саме гарде и на глави војвода им је Иво Раков. —

Синоћ је дошло писмо од Књаза Граховљанима и Бањанима, да нема нико макнут се ниђе прије него дође к њима Мирко, и како он нареди онако да га п послушају. Дакле и Мирко чује се да ђе брзо овамо долећети са осталом гардом. Ово су ђендарми Књажеви и са још неколико хиљада Црногораца. Про Рисна п Котора нема ниједног Црногораца да пролави на Цетиње или у Грахово. — На нашој граници у стреканици спрам Грахова, вије се барјак нашег славног ћесара. Ми смо мирни са сваке стране, и небопмо се никога.