Вукова преписка. Књ. 7

ВУК ПОПОВИЋ 29л

— Напјљубезније вас, и све у вашем часном дому поздрављајући од стране моје и моијех јесам

ваш ваздашњи пријатељ Поп Вук Поповић.

[Орит. у арх. (0. К. Академије бр. 4603]

108. У Рисан 28. априла пред саму вечер 858. Мил!п Имењаче и Пријатељу!

„Иде коло наоколо, дође коса до камена“ — код нас реку. Ево богме Турци дођоше у Бањане. — „Ко тражи погачу, мимо погачу, наћиће сјечаницу“. Овог пута боим се овако ће наћи Књаз Данило. У очи Ђурђевадневи око 6000 Турака са 10. топова и 200 коњаника разапеше чадоре по Бањанима; ма Бањани тек су војску надалеко уочили, по наредби Књажевој, све су своје куће најединак запалили, и у осјек Граховски побјегли, а пртљаг, стоку и жито били су напријед пренијели. На Ђурђев дан писао је паша Игумну Косијеревском да се врати у Бањане са својом браћом, и да им неће ништа бити, задајући им тврду вјеру е честити цар зна ко их је нагнао на овај непослух, и зато да ће им све опроштено бити, ако се покоре. Овако исто писао је и војводи Анту у Грахово да му дође на поклон са својом браћом Граховљанима. — И они су му одписали, да у здравље свијетлога Књаза никад му се покорити неће. — На уставке Ђурђева дневи пред саму ноћ приспје у Грахово 600 Цуца и заједно са Граховљанима пи Бањанима разреде се по граници Граховској, е је овако Њњаз наредио да немају нипошто ову границу прелазит, него да јаве Турцима, да небише ни они овамо про границе прелазили. Турци су се овоме ругали ! а није ни овијема ова запрека нимало мила била, и зато на Марков дан у само праскозорје њих 2000 добријех јунака, страном једном полети на прве Турке, те се попушкарају с њима, али сила коњичка и топовска недадоше им приступити у раван, и они опет узмакну натраг, и тада дигне се сила