Вукова преписка. Књ. 7

330 вук ПОПОВИЋ

те није и већег зла било. И ако је куд која чета ишла, крпље су имали први на ноге, те су остали ишли за њима, другчије нијесе могло у далеко ниђе поћи. — Жао ми је што нијесам Ненадовића видио, али су ми казали да је у нашој читаоници за мене питао, ида је рекао да ће опет овамо доћи, и штампарију на Цетињу поновити. Добро га Фале Црногорци ваљда ће их бити добро частио с пићем! — На свијетли петак с вапором Царскијем долазио је овђе ајутант царев Филиповић кодунел, и као у Нови тако и у Рисну по један четврт сата, имао је тапјног разговора с Претурима, и овђе с Циркулом па одмах се вратио натраг. — Како ми онда још писасте, да бисте ради били за живота опет у Боку доћи, једва чекам да чујем хоћете ли то учинити, е запста ја и моја Фамиља незнамо иког да бисмо радосније и веселије сусрели и дочекали! Што је рекла моја поша да и за свога оца незна бољег од вас пријатеља, то п ми у мојој кући можемо с истином рећи сви, да искренијег пријатеља и доброчинца нијесмо имали, нити имамо ни данас од вас, и управ да се пи сам чудим зашто, за које добро, тако п толпко нас пазите и љубите“ и није друго, него ви, као добар човјек по Божјој радећи, самп се у томе радујете. Благо вама ! така је доброта данас риједка и код освештани глава! Ми вам и сад као и досле на вашим лијепим даровима 82хваљујемо с празним ријечима; а да-ако Бог да, да у напријед прикажемо се п с чим другим побоље, као што би п право било. Само будимо живи, узданце имамо добре хвала

Богу! — Да није ове мутње било, могао сам овога Ускрса за једно 19 дана поћи навише. Сад ће се већ виђети на што ће остати. — Говори се да ће наш владика брзо у Беч кре-

нути, ако бисте код њега пошли немојте му за мене ништа говорити молим вас, јер нам је његова љубав омрзла сасвијем. Има доброте и срца, али му је све ово за роди својту, а другог тбши и заслјепљује с правним обећањем и надањем. И благо ономе коп нема потребу од онакијех! И добри наш пријатељ Г. Мајер отиде пз Задра у Загреб, за ајутанта намјестнику Банову — Врчевић је у Задру на истом мјесту, жали се да мучно живи, и да не добива поштогоћ изокола тешко би прошао. Хвали се на владику да му помаже у канцелљрији писати, п да му зато дава по Пива месеце = За Ђорђа Машана п Сердара Мила и за остале Црногорце што су у Задру неговори се већ ништа колико ни за мртве!