Вукова преписка. Књ. 7

354 ВУК ПОПОВИЋ

писаћу вам опет брво како гоћ буде. Биће те примили моје неко писмо назад 20 дана што сам вам писао из Котора. Ллобезно поздрављајући вас

ваш пријатељ Поп Вук.

[Ориг. у арх. О. К. Академије бр. +604]

104.

У Котору 83/858 нашег Маја у 6 сати п. п. Мпли Имењаче и Пријатељу!

У понеђелник прошли писао сам вам за вопску Турску и Црногорску како су дошли да се обиду на крвавом пољу Граховском. — И сад опет чупте како се ударише, п како пазар свршише. — Турској ордији не свиђе се нешто код Умца усред поља да се утабори, него се измаче на једној поузвишеној равнини у врх поља — Граховац, и овђе по ноћи 98. априла ископаше шанчеве, учинише метеризе п поперише топове п чадоре. Заиста биће се препали да им не пресијеку Црногорци чжебану од Требиња п Корјенића. Црногорска вопјска како је придолавила, тако се по пољу муштрала, и лубардајући и попијевајући утркивала. 25. априла пред саму ноћ стигне и Мирко у поље, водећи собом близу 2000 добријех јунака. Један дио војске предводио је сенатор Петар Стеванов, на голо Чевљана; други дио војвода Иво Раков, а трећи дио војвода Љуботинекш, а код Мирка остала је сама гарда Господарева, у све биће их било 5000 пушака и сувише око 700 Бањана и Граховљана. Сјутра дан прије зоре кренуше с војском: Петар Стеванов по десној страни извише поља брдом, Иво Раков по лијевој, а воијвода Љуботински остане у пољу с Мпрком чекајући док се заметне боп. Кад су присијели близу Турака, сједну на ручак, п тек почели залагати хљеба, а Турци у 6. сати насрну наппре на Петра Стеванова вопску, у томе понаглише и оне Иве Ракова и Љуботинског вопводе, те се пзмуте и измијешају сви, као два крда брава, п бијући се на напјжешћи начин, прво из пушака