Вукова преписка. Књ. 7

ВУК ПОПОВИЋ 335 топова, послије с ножевима, и пушкама по тојашке, с маљугама и камењма, ваздуги дан бев престанка до комад ноћи, сплна је се јека и тутњава и по приморју разлијегала. 80-г Априла боја није било, него су Ц. г. преносили на кркаче рањене и мртве у поље код цркава и кућа, и било је од овијех на број 350. а биће их још много за које се незна, еле како говоре у овом првом звђрском боју које рањени које мртви биће пунијех 500 људији. Изгинуло је највише Чевљана. Међу њима погинуо је и онај ваљани четник поп-Лука, и три још попа. Рањен је добро и поп Јоко Кусовац у обје ноге, п више га не виђа Цариград! — На Турском страни колико је Турака погинуло незна се. ма на броју има турскијех носова с брцима, што су им Црногорци откидали преко 1000, шићарили су 58 коња седланика, много оружја, и златнијех и сребрнијех новаца, за које су код нашијех дућанџија на граници, куповали, крува, сувога меса, вина и ракије, опанака и за рањене и мртве постава, кликујући: „Да Бог да и Ов. Петар! да и опет нам буде овакви мегдан са Турцима!“ — Заиста су се у овоме боју јуначки поднијели, као Орби! п да их није бајунета милитарска нагрдила бодимичке, птрепловит их ћаху, е су били килисали као разјарени вукови! — Досле су ишли Црногорци на бој да се и дома врате, а сад богме нема тога, него у боју кад би код узмакао натраг, одмах је убијен од свога! Један Бјелица с посјеченим прстима на лијевој руци, идући с осталим рањеницима натраг, кад га је видио Мирко издере се на њ: „Курво женска, и с једном руком могао си се бити и замијенити!“ и нареди те га мушкетају. Нико ни за ким није смио засувит, ни закукат: „а ох брате!“ или: „куку дико! и соколе !“ Чевљанин један кад је нашао међу мртвијема два своја сина, и у њиховим недрима по два три носа турска, повикао је: „а помози Боже! Кад су се јуначки взамијенили! те нијесу срамотно погинули!“ Праха и хљеба носиле су жене и ђевојке свака своме домаћину. Бањанима и Граховљанима, узео је Мирко по петог вола и десетог брава за вопјску те су се један дан најели!

У сриједу т. је на 80. Апр. баш у тврдосан дође Мирку глас да је из Требиња с чжебаном кренуло 1000 Турака, за табор на Граховац. — Тако Мирко пошље одмах Ива Ракова с волском да им пресијече пут, и на Спасов-дан у просвићање чувши у табор Турци, да су им Шрногорци затекли