Вукова преписка. Књ. 7

346 вук поповић

На Џетков-дан у суботу прошлу лисао сам вам како је Књаз послао 40 перјаника по Новицу и Миљана Васојевићког капетана, да обоицу ухвате и везане на Цетиње доведу, што су бајагл без његове наредбе ударили на Колашин! Приспјевши перјаннци у Васојевиће ухвате одмах Мпљана, пак отле отпду по Новицу, п тражећи не нађу га ниђе, јер им богме јуначки утече, и кроз горе и пустиње, све по ноћи са свопјем новцем бјежећи, четврти дан стигне у Грахово, п на нашон граници 80. Јула преда се у руке ђендармарији, кон га допрате у Рисан иу Котор. — Циркул наш познавши га од прије за поштеног човјека пуштио га је одмах без оружија по граду, и говори се да ће поћи у Дубровник код консула Руског за ово да се правда, јер он каже: Истина да је зло велико од ЊКолашинаца учинио, али да му није долетио глас: Како су Турци из Џодгорпце ударили на Љешанску нахију, не би се на Колашин ни макао. — А п без овог Колашинци су први зађели убивши шро вјере брата капетан Миљана, и сувише једнога попа говорећи: „Нама је с вама вјера и мир нож и пушка! п зато сад Новица вели, да није право с овога на ови начин да га окрпве п изгубе! Ппсао је он за ово из Грахова и Књазу, и сувише јавпо му је за Миљапа капетана, како је он дошао с вопјском пл његову ријеч, и да је оп свему пачалник, а Миљан да није пи у чему крив! — Миљан је па Цетпњу у тамници, и како ми је виђет пешто, сав је овај посао шарен! јер Новица је весео, п не говори ништа против Књаза! а на против онај његов братанишћ вели: да је бој бпо на Колашин са знањем Књажевим! Једни опет говоре: да је ово овако све Књаз памјестпо, да се Новица измакне, како ће се у садашње згоде оправдати код Дворова особдпто код Турчина! А једни држе да п није, него да би га одиста мушкетао, да је почем на Цетпње пошао! оде наијбоље је овако што он умаче овамо, и ја мислим да за Новицу нпје више пута на више; јер пошто се већ на ове ланце догнало да е туђом каритади живе и господују, у свако мутно доба п послије за опрати себе, онп би га изгубили срамотно! А и без овог видимо очито да они пе трпе међу се ни једног поштеног јунака, паметног брата ни кућевића, а већ су готово свијех с овијем очистили, само им још остаје кућа Вукотића, коју напрезоко гледају, а за вопјводу Граховског није ни питања, тек су га појахали сенатори, и усред куће брече му наијгори Црногорци!