Вукова преписка. Књ. 7

22 = =

вук ПОПОВИЋ

Ја сам јуче Новицу срио у шетњи, пак га поздравим, и запитам за старца Шуја, да ли је још жив, и како ми нико ништа за њега не одговори на моја писма, што сам им писао. Он ми на то одтовори: „Шујо је у Петници иза мене остао жив, али је постарао са евим, а што ти попе не одпишују, код нас се богме сад о другоме мисли и ради, па људма пије до писања!“ Казао сам му за вас, како га често поздраљате, а он ми одговори: „Бог му дао здравље, и молим те попе, да поздравиш п ти њега с наше стране, а писао ми је и син да га је виђао у Биограду!“ Ово неколико ријечи изрече ми као уплашен, једва чекајући да се измакне, зар гдје смо били на путуи у дружтву, да га не бих почем запитао штогођ ва садашње јаде! — Опет сад чух да ће га сјутра послат у Задар код осталијех Црногораца! Еј! како ће му се обрадовати! Дакле је бјегунац, као и сви остали што су у Задру! Шта дочека јадни Новица !

Казивао је Новица овдје некијем пријатељма, да му је тетка рана остала што не разори Никшиће, и мислио је одмах пошто је свршио посао онај у Колашин, ударити па њих! Казивао је како му је остала дружина без њега сиротна и бевглавна — и како им је поручио да се чувају од Турака п да пандурују по онијем кланцима гдје пм је он наредио. — И његовом сину, кад му је у плачу на растанку рекао: „Сад ће мене на мјесто тебе мушкетати“, да је одговорио: „Муч погани! ако и погинеш од Њњаза, од кога би бољег !“ Кавао ми је Ришњаниг Новичин прпјатељ, да шпје празан дошао, пуни су им били бисаги на два своја добра коња. Пред овијем Ришњанином рекао је и ово: „ако ме и прогнао Књаз, не марим сад ништа, е сам учинио све што сам стио од Турака, осветио сам добро и оца и браћу, пак сам насладио срце!

Кад су Новицу ђендармл довели с Дратаља у Рисан, предаду га на Претуру, п Претур наш нареди кључару италијански, да га поведу у тамницу. Отворивши врата, сјети се по помрчини Новица у пут с трага да је тамница пак повиче на кључара: „ђе ме ово водиш, водили те слијепа с господаром заједно! Није ово за мене мјесто! него кажи ми ђе је локонда и кафана!“ У томе скоче и сви Ришњани на Претура, и кажу му кои је Новица човјек. а п Новица рекао му је добре двије! Тако је остао у слободи частећи се с Ришњанима за три четири сахата док није кренуо у Котор.