Вукова преписка. Књ. 7

вуУК ПОПОВИЋ | 349

што су тешке године приспјеле; ма опет хвала Богу! Ви сте за рана стекли добро вдравље, и сад вам је снажно срце, у томе ви сте се већ одужили мимо-иког пи роду своме, а за живота смпристе лијепо и славно, као што п засдужује вашу милу кћер; дакле ваљало би по сад с наијбољим мислима, и најбољом вољом, да проводпте ваше вријеме у почивању, чувајући се и од далеки путова, и од досадни пријатеља и по сала, по од свега осталог што би вам домаће мирно живљење разбијало и узнемиривало.

Ја сам код куће, с мојом полустарком пошом и три најмлађа синчића добро и здраво. — Чујем често п за доброг мојег брата са Смирне, и четпри сина из далеког свијста да су сви здраво, и ово нас више гои и весели, него икакво благо пи господство !

Писао сам одавна владици Платону, п у повеликом писму захвалио сам му много на оне његове књижице. Гледаћу и ја да му штогођ од нашијех страна пошљем на поклон, зашто ме баш застидио с онолпкајем даром, и срамота би ми било кад му се не бих ес чим гођ приказао. Његовијех књижица нема овђе нико, пак је зачудо многијема, од куд да их ја

имам; алп знајући за наше пријатељство — које је завидљивцима велики трун у око! — право мисле да од вас до-

бивам све! У писму рекао сам истоме владици, да би пас још више обогатио и усрећио, кад би своје красне проповједи на свијет падао; јер смо бев њих са свијем њеми п спротни! а он онако пун разума, сладости и љубави к роду и закону Божијему, могао би нам у овоме наијбоље помоћи и образ освијетлити !

Жао ми је што нам метнуше, Српском Дневнику и Биоградским Новинама драчу на пут! Чудо што нијесу и досле! јер данас код брзијех нога и лајавог језика, не броје се паметне главе! Ето пам свједочи соко Световид, кои путује и у невиђелици и разговара нас јуначки! Бићете чули како је ту недавно спреман био Књаз да дође с књагињом у Грахово; пак онај исти дан, кад је мислио кренути приспију на Цетињу консул Француски из Скадра, и испод Будве заповједник с Руског пароплова, те га једва устегну да не иде за сад никуд. За дочек Књажев много су људи напријед били потротили, посећи из Рисна равличног пића, воћа сладкарија и свакојаки потреба. На два само конака до Грахова, справили су били 350 пецива. У пратњи својом ћаше имати око 400