Вукова преписка. Књ. 7

850 вук поповић

изабрани Црпогораца! Сав Гатачки кадилук наумио је бло доћи му на поклон, п донпјетп собом неко овна и јалову овцу, а неки добру краву и товар масла. Овај Књажев долазак бпо се разнио на далеко, п да дође бпо би за причат! Од овог пута пошто не бл ништа повикашн наши трпјатељи: „ИП Рлаестре а регзо Гаребо!“ Мислио је на Граовац поћи и у темељ новој Спосовској цркви први камен метпути, и послије развиђети крвава мјеста, куда су се воијске ударале, да се побоље увјери о владању и јунаштву своијех главарах, јер је још с овога међу њима велика распра п мржња, особито међу Мпрком, Ивом Раковијем и Петром Стеваповијем! Црногорци су у миру, п нетичу сад никог; ма по наредби Књажевој справан је сваки од 16 до 60 год. са 5 теста Фпшека п оружјем за сваки случај. На опаљеној турској кули у Суторини вије још барјак крстач! п са страџе пз једне пударице повиче човјек невпђен: „Одаље га!“ па свакога код се упути пут куде. По овоме гласу п не пде нико онамо од налијех, а од Турака нема никога ни у плеће! Свак виче да је Црногорски, п да су га Црногорци поперили, а Књаз је на званично пштање одговорпо да његов пије: ма сво чуда што га нико не смије скинут! него оста неприкосновеп! под именом да је славјански! Из Суторпне Црногорци су жито побрали и грожђе отргали, п овако су псто оправили п у пусте Корјениће! У Зупце, Крушевице п у Бањане суд је Црногорски, ма им још не пште харач за ову годину Књаз, а наплаћује већ од Граховљана и Црногораца дупло! каоин лани, Од Вуковића из Цариграда нпесу добри гласови за Црну Гору били, п зато се Црногорци бијаху наоштрпли пријетећи, да ће онп опет на ону своју стару! С овога чујем да је пошао назад 15 дана у Цариград п Иво Раков, п с овога зар стоп и данас код нас велик мплитар! Страни путници коп често иду на Цетиње мпого којешта блебећу за Књаза: да живи по Француски, — да у двору своме не држи другијех слика до самог Наполеона и његову царицу, — да слободно збори против остали краљева, — да се много хвали с пошљедњом побједом п трофепма и, т,д. — Медаковић још овдје чами! Влаовић п десетак вопјвода и капетана не смију ни по што славит у приморје. — Вопјвода је Анто овдравио. Оно писмо што сам вам га послао од Милована Караџића писао ми га је пз Грахова, кад још љетос с главарима бпо у Гребиње на станак, п мислио је проћ преко Рисна, ма им недадоше, као