Вукова преписка. Књ. 7

=

од си

ВУК ПОПОВИЋ

код трговаца у приморје с великом добити, п почео им је већ давати. Из нахије ЊКатунске много је несрећни Фамиља пријешло у Рудине иу Жупу Нишићку да живе, п имајући тамо доста пасишта п земље добро ће се и убрзо помоћи. Господа комесари севршивши евол посао, прије него су сишли доље, препоручили су Књазу да пази на Црногорце, да неби про границе насрћали на туђу земљу, јер по сад неће им се лако опрашћати. — Посред предјела Дромњачког ударсна је садања граница. Половина оста под Књазом, а половина под Турцима, ма и сврху ове половине турске Књаз је остао покровитељ и бранитељ, и заповидио им је да пренесу робље у ову половину његову, па да је све на једно, а земље што су пм пљ оној страни турској, да могу једнако држати и работати. Кућу вашу Караџића Књаз је с похвалом припознао мимо сваку кућу од Херцеговине. Милована Мпмова поставио је капетаном над свијема Дромњацима, и даровао му је ћурак са себе од 100 маџарлпја. Ђока Шујова метнуо је за паппрвог официјала од своје гарде, и даровао му је сармајли нож од 100 талијера. Џетница ваша ђедовина са свијем је остала у граници Књажевој. — Језера су глава свега Дромњака, и свако село Дромњачко има дијела у Језера; а што сад осташе Језера под Турцима, опет за то, народ ови што јо запао под Књазом, владаће и заповједаће сваки са своим дијелом што има у Језера, тим лагше што у њима нема Турака од како су изгорјели чардак Омаил-агин. На наше Вареденије сви по избор Дромњаци коп су Књажеви, и који нијесу, дошли су на Цетиње и харач Књазу предали. Књаз их је весело примио и овом приликом Караџиће је похвалио и подарио. Још су и данас неки главари на Цетињу, и Милован ме више пута поздрављао, молећи да му пишем штогоћ за вас ђе сте, и како сте па сам му јавио да сте саду Биограду добро и вдраво.

У очи С: Спиридона мислпо је Књаз са своим главарима кренути на Ријеку Црнојевића, али му каза човјек да је Пејовић уговорио с Руцовићем из Маипах — сестрић 'Борђев — како ће њега и главаре кад буду у кући на Ријеци лагумати, и за овај посао да је Руцовић Пејовићу већ прах послао! Књаз овога шпнуна код себе прпустави, а по Пејовића пошље да дође на Цетиње. Кад га је Књаз упштао је ли он о овоме радио! одговори да јесте, е је досадио са злом своим свој Црној горп да се више пе може тријети. — Коц

ја

даа-Е

уљане