Вукова преписка. Књ. 7

858 | ВУК ПОПОВИЋ

су му другови! упита га Књаз. — Сви Црногорци, осим онпјех што му лижу гуз: одговорпо му је. Сувише рекао му је ла ако овог пута није му се глави доскочило, нек не мисли до Ускрса доскочиће му се, и т.д. Ојутри дан повели су га на Ријеку п објесе га. На пјешала живио је 15 сахата, л висио је 5 дана. Ого Књаза давно се радп да га убију, али је он хитар, п познава да га силом п од страха љубе, па се добро чува, и злотворима доскаче. По овоме није више живљења ни кући Руцовића у Маине, пушка Цетињска далеко домеће! а боим се убиће п истог Књаза тек се овако домишљају. Чује се да пх у овом послу има још из Црнице 8, а из Ријечке и нахије 10 друга, и бојећи се одмах у ове уложити да их погуби, кажу да је оставио до на Васиљев дал, кад буде скупштина од све Црне Горе на Цетињу, п тада

да ће их изненада свпјех пред свијема мушкетати! — Владика Црногореки јучер се вратио из Далмаше, п на сву прешу одјахао је на више. — На мјесто Вуковића, сад је Квекић

брат Књагињин за ађутанта, а ово је Књагиња п радила, п зато је Вуковића с кривијем оком гледала. Брзо ће јој приспјети и други празни брат, е немају никад ништа, па ће их сестра с Црногорском муком ранити, као и Књаз што сад с њом исплаћује један дуг од 95000 #. што га је узео на се. — Овђе је у граду пи М. Медаковић, е не смије од Црнотораца живјети на пустој Превлаки, а и кроз град у риједко се виђа, за што су му рекли да се.од њих добро чува, е ће га у сред подна уловити. —

Нови Завјетп сви су ево на сриједу, п прије него 0об:дем Херцеговину нема им спача међу нама. Кад би Бог дао да се једном умпри крај ови, пошао бих запста, п за србуље у промјену давао бих п њих уз Црквене књиге. — Мој добри директор п пријатељ Башић пенспон је добпо, и без њега остао сам у школи сиротан, п готово да ћу п ја пскати коју помоћ ва досадашњу моју службу од 26 година, п живјеђу код своје куће у Рисну како ми Бог да, е ми се више и досалило чинити ове преко мора путове. — Ја вам којекако напуних ово писмо, тек само да вам одговорим на оно ваше од 17. Дек. што сам јучер примио. Поздрављајући вас и све ваше.

Ваш ваздашњи пријатељ

поп Вук Поповић.

[Оршг. у арх. 0. К. Академије бр. 4611]