Вукова преписка. Књ. 7

вук поповић 561

а други пут воде га на Цетиње даду му тојага и платп двоструву глобу! Исто тако несмију ни Црногорци куповати равију пиђе у приморје него само у Грахово п на Цетиње! И с овога је велика мржња међу нама! Јесенас убише Црногорци код Будве једног доброг нашег човјека и то веле што је псовао Књаза и био пријатељ е Ђорђем п Машаном. По овоме уплашили су се код нас многи, ком су посла имали с Црногорским бјегунцима, и коп су кад пред ким зло рекли ва Књаза: Два брата Греговићи чујући да им нешто Књаз пријети, пошљу човјека на Цетиње да умоли Књаза да их прими на бога и (: Јована и да дођу скут и руку цјеливати му, и Књаз пошто ријеч испушти да им неће вишта учинити, отиду горје с дјететом у колевки, и с богатим даровима, те им Књаз опрости, и Мпрко је кумовао овом дјетету. И овако ваља да сваки из Приморја учини на кога Књаз зуб има, ако ће без страха живјети овђе, или да бјежи с главом ђе даље може, е му нема обране друге! — Шта смо дочекали! а боим се да ћемо п горе, е је почело опет њешто врети, п Бог зна ђе ћо се ватра открити! — Два наша трговца јесенас тражили су вас у Бечу да вас поздраве: Букилдица и Бјеладиновић Спиро, па су им рекли да сте у Биоград. — Примио сам позив на вашу нову књижицу. Хвала Богу кад можете још добро радити за народну славу и корист. Гледаћу да искупим што напјвише узмогах пренумеранта. Поздрављајући вас и све више домаће ваш ваздишњи пријатељ.

поп Вук Поповић.

(Ориг. у арх. О. К. Академије бр. 4612]

118. У Котору на (0: Јеремију |1 У] 1860 Мили Имењаче и Пријатељу!

Кад ми не иде што по ћуди озловољим се, па не могу ишшта да чиним. Ја сам одмах по вашон препоруци лијепо писао Ђуку Срдановићу ва пјесму о крштењу кћери Књажеве, п о кукању кад су препијелџи пок. владику на Ловћеп, да ми све ово опшше п пошље, обећавши му зато с ваше стране и захвалу и лијепу јабуку. Књигоноша Шуто, кон је па Цетиње моје ппемо понио, донио ми је од Бука поздрав п од-

/