Вукова преписка. Књ. 7

вуУК ПОПОВИЋ

(МУ с> >

товор: да ћу бити служен брзо. — И одонда све једнако затијечем Шута, и питам залуду, и обећава сваки пут да ће донијет брзо, овако ми ево рече и сад мало прије! На писти начин не могу имати ни онога самоука пз Грахова, да оне пјесме поправим. Он у ријетко у Рисан слави а више пута, и кад спђо мене не нађе. — Ја мислим да ви овијех пјесама имате : 1. „Ограшић Сердара“ — „Погибија Ђулека“ — „Омер паша кад е ударио на Ц. Гору.“ Ако их почем немате, могу вам их у пут преписати, па ви псправите, ђе видите да је погријешено! — Овог пута није било у Котору ни за лијека труте и бутарге — у свему је ударпо назадак! Дакле ни с чим вам се нијесам могао досле приказати, и зато није мп се миљело с празним писмом пи да вам досађујем!

Да небпсте са свпјем зажалили на мене, што вам неодговарам на примљено ваше писмо од 18 Ффев. пстумачићу вам барем оне ријечи за које велите да лх неразумијете: дДјењиз значи море, Љилећа ово је чаршија, пли мала варошпца, са неколико турскијех кула, од Бањске гранпце 2. сата далеко, и овђе је турске војске падалиште. Осредњак брдо једно више Граховца; Гарза, овако се зове пзабрана војска Шранципова. Зову је и војска крилата, има их у све око 500 пушака. Пеливан-ћилаша, ово је пме коњу, што га има Сердар Граховски Пајо Ковачевић. Топокрале, ово су кола п остале справе на чему топови стоје п вуку се. Лунте ни кулете т. је. пи пушке ни ћесе. Омутић ово је у пјесми овој једна главица, међу Граховом п Граховцем, у дно Граховца, чудан метерпз пи пандурица. „Дели алка златна. Ово је напјетари топ царски из Стамбола, п тако му је пме. Јенисаћу значи: добићу за. Команданту. Ову ријеч баш мп је онај Херцеговац у пјесми рекао. Код нас говоре често ову ријеч: на тиомиру, то кад двоица желе о чему говорити да пх нико несмета реку: „ајмо амо на страну да се на тпомиру разговоримо.“ И опо се зашста чује у народу: „Кад бише радилп“. У једној другој црногорској цјесми од Граховца слушао сам, кад је Књаз брата свога Мирка спремао на Граховац, да му је на поласку рекао овако: „Ако тамо добио поштење, а да Бог да и дошао амо. Ако тамо ппшта пе добио, већ те моје очп невиђеле!“ На много пачина попијевају ону пјесму, али од свијех папбоље похваљују ону Херцеговачку. Караџићи пођоте с Цетиња управо дома, и жао ми је што се не виђех с Милованом. Пошто ми погину код њих онај рођак мој,