Вукова преписка. Књ. 7

ВУК ПОПОВИЋ 868

свави се Дромњак либи и доћи код нас, и зато не слази ниједан. Они су мене с Цетиња, п ја опет њих поздрављао, и Миловану сам једном писао за вас да сте у Бечу добро и здраво. Молио сам га за једну пјесму, од које имам половицу, да ми је допуни и пошље, па ми ништа на то није одтоворио! Она почиње овако: „Сан уснила војводина љуба, ђе проврела вода Комарница, прелијева у село Џетницу, залијева у врата од цркве, па војводи поникнула брада, дрвенијем 060јена вином, на кули му кука кукавица, више куле два сокола пиште... и т. д. И код њих је ка и свуда на овоме крају овладала глад и свака невоља да људи не памте горе никад. Управо из Мораче, Пиве и Корита по 4 и 5 дана хода долазе у Котор и на Рисан несретни људи да узимају жита! Принцип им је ваљао добро, али п он није могао свијсту надати! И да није његовог жита било, и за нас би још црње испало. За границу и туђу краину од Кастрртота пије бољег владаоца настајало, а за своју браћу зна се какав им је! Много се Црногораца преселило у Србију, и пошло пут Цариграда. Многи су се населили код Никшића на Луково и још би, али се боје од војске да их испрећера! — Најгора је несрећа у горњој земљи што им се појаловила стока. — Црногорци су нешто весели! Они се надају брзом боју И паре Ју РАМПЕ У СКиј ЕЈ и Францускијех новаца по граду често мијењају. Чули сте за попа Јока Шпадера како је с Цетиња и Глас је да је ктио у ПШричешћу отровати Књаза, и да је ово масло Ђорђино! — Ономадне и брат попов побјегао је овђе, и он је био од перјаника капетан! — Врчевић је у Беч пошао да молп цара или за имијег други, или да му плату повиси — Добили смо и консистор. Наш добри владика није ктио у њему узети из Боке ниједног свештеника! Ваљда ће п конститор бити за саму Далмацију! без потребе навукује омразу на себе! Џоп Драго из Рудине послаће миш са жилама од оне траве буваре и од оне друге. Опу траву за буве вову: „мали осјенац.“ — „Бјелоћетина, „Првоморка“ „Бискач.“ — За 21. нашу цркву по 8. комада различнијех књига дошло је до Цара на дар, и многијема нијесу нешто по ћуди! Код куће смо сви здраво, и чујем за путнике исто. Поадрављајући вас и све ваше остајем ваздашњи ваш

поп Вук Поповић.

[Ориг. у арх. С. К. Академије бр. 4613]

Ба