Вукова преписка. Књ. 7

вук поповић

о2 с> –|

ло руке. Оно пред овијем што сам вам послао на дан 14. Маја, мислим да сте примили, и једва чекам да ми нањ одговорите, зашто Ђуко Средановић поручује. ми по Шуту, да му отпишете шта ће радити с онијем што је за вас исписао. Ја сам му одпоручио да чекам на ваш одговор, па даћу му одмах јавити, и молио сам га да при ономе што је досле лекупио, и још гледа коју јуначку пјесму да од кога испише.

У вторник пред Тропичин-дан ударе Шаранци —- Дромнаци — и Пивљани заједно, на доњи Колашин, пи бијући се крнички они из својијех тврлијех кула, а ови е голе подине, остану на овој страни 46. мртвијех п преко 80. рањенијех Шаранаца, а од Колашинаца погину само двојица п двпје им куле изгоре. Немогући више бити се, стану бјежати натраг, и кад наљезу на Тару ријеку, мост преко кога су пријешли нађу разваљен, у томе приспију за њима на коњма љути Колашинци, и овђе их опет тешко нагрде и потуку: једне убију пз пушаках, а једне посијеку, а једни газећи преко воде, остану многи подушени, тако од 400 пушака нашијех, није их се половица вратило здравијех. Колашинаца биће преко 1000 пушака, све сами Турци, и они осим Бога пе познавају другог над собом господара.

На Троичин-дап, казали су мп да се под-Острог бијели, свијет слегао — око 8.000 душа. Књаз Данило кроз ови народ шетао је влше пута, разгледајући од свакуда људе, ођело и оружје. Примао је лијепо пред собом народне главаре и старосиоце, ма пошто је разумио од Дромњака за ону њихову погибију, и да су их издали Васојевићи, тешко се наоштри, и на Васојевићске Старјешине као гром с укором загрми: да нијесу никад јунаци ни били, него што се само хвале с мудрином и љепотом стаса и ођела ка и Ришњани! још свашта изговоривши им обрне им плећи, п остави их ка' и посјечене! Васојевићи су се лосле пред Мирком правдали, да су уговорили били са Шаранцима на Колашин да ударе заједно у четвртак, а не увторник, и за ово оправдали су се за заклетвом, а укор Књажев, кажу да ће са себе скинути с новијем ударцем на Колашин.

С овог боја на Колашин, уплашили ву се били Никшићи, и није под-Острог био ниједан од њих, као што су били наумпли да пођу с барјацима Књазу на поклон. Књаза је п ово добро у бољелои зато је у вторник Троичински послао у Никшиће војводу Граховскога Анта, и војводу Цуцког да кажу

о ји