Вукова преписка. Књ. 7

о со ср

ВУК ПОПОВИЋ

од страно његове Никшићима, да они слободно могу кап досле трговати п путовати свуда преко његове земље ђе хоћу. — И по свему овоме немају више Турци у њих вјере, нити се виђа од онда нпједан Никшић у Рисну. Из Острога Мпрко је пошао у Дромњаке. — Владика је служио литурђију подОстрог. Попови црногорски немају ни мало вјере у њега! Казалп су ми неки Ришњани кои су под-Острог билп за Новицу Церовића, да се грдно проппо, п да је од ракцје пјан у свако доба, и с овога да је код Књаза п своп пријатеља изгубпо праву љубав и сјајно своје пме! — Чулп су га поппјевати ! „Вино пије ко има новаца, а ко нема лежи код лонаца !“ Гледајући га пјапа и заваљена, људп би се уклањали од њега, па би их он укорпо послије говорећи: „Нити сам змија нити Турчин, чему бјежпте од мене!“ Штета за

овакијем соколом! — Књатиња је била обучена па Црногорску. — Књавз жалп п кука што је сиромах, а да имам вели, благо Милошево, убрзо би ме познала Босна п Херцетовипа! — Пред Тропчин-дан прпсппо му је на Цетиње нови

Секретар: Доктор Мпша Полић, п овђе у нашој читаоници хваљаше се да зпа пет језика, да је свршио наукеу Парпђу, у Италш п у Бечу! пда му је ујак учени Г. Милош Светић, а зет Ј. Суботић! Ја бих рекао ако се врати жив, да ће бити читави! — Опомадне је прошао овуда на више консул Руски пз Дубровника, с једнијем Рускијем Савјстником, Лапи п овог прољећа чинио је Књаз да се усади њеколпко хиљада корјена мурава кров Црницу п Бјелопавлиће, п то под управом једног вјештог вртара пз Италије. Ове мурве постало су код нас корисније од маслина, јер осим воћа, с копм се сиромасп доста пута наједу. п бугари =— прасци — гоје. с лишћем хране се п свилене бубице, пли се продава по 10. новчића Фунат. Код нас Италијанцои почелису већ плаћати паше кожурице по 2. Флор. у карта Фунат; а Црногорске по оволико плаћају у цвапцикама, јер су боље и здравије. Овпјех кожурица биће овог љета у Боки око 100.000 Фуната, п биће њеколико кућа у Грбљу, које ће од њих ухватити до 800 талијерах! Ово је женска радња п трговина, па људи ји непзносе на глас колико мирита!: — НПочели су Црногорци доносити и траву буварицу, плаћају им по талијер оку, а и више би да није један трговац пв Котора учинио с Књазом уговор по ову цијену. — На уставке Џетрова дневи сиће ће књаз доље да се купље у море, и за