Вукова преписка. Књ. 7

вук поповић

= 116. У Биограду 5. ЈОнија 1860. Мили пмењаче и пријатељу!

Молим Вас да Г. Ђоку Срдановићу на ппемо, које вам је писао с Цетиња 9. Маија пи које сте ви мени послалијавите од мене ово: Ја управо не разумијем шта је то што он вели: „да намљ в нумеранци заедно“ ; него ћу ја њему за онијех 10 пјесама дата до 90 књига за црногорске пренумеранте, које ће бити велпке између 80 н 40 табака п којима ће бити цијена | талирђ пли 6 цванцика п тако ће он за сваку од онијех пјесама имати по 80 цвавц, а осим тога казаћу у предговору да ми је он те пјесме послао (и овога ради молим вас да бисте ми јавили шта је он сад код књаза па Цетињу.)

Ја имам различнијех народнијех пјесама на стотине, ! ово 50 књига не дајем њему што би његове пјесме то баш вриједиле, него више за љубав стару и за у напредак, чега ради послао бих му и у напредак по коју од другијех мојијех књига докле буде Божија воља да их издајем; а пи те његове пјесме имаће много већу важност кад их ја под евојијем именом па свијет издам са осталијема, које имам него ли да их да он макар коме другоме.

Надајући се даће Г. Ђуко радо пристати на овај уговор и пјесме вама предати да их мени оправите, и поздрављајући љубазно вас п њега остајем

Ваш дојакошњи пријатељ.

|Концешт у арх. 6. К. Академије бр. 4616.]

Па

У Котору на Преображеније, [6 УПЦ 1960. Мили Имењаче п Прпјатељу!

На ваша два писма од 5 Јунија пв Биограда, и од 28 Ју: из Беча, нијесам имао шта одписати, у томе вдно је већ било за вас у путу моје, писмо, п срећа да вас в у Бечу нашло.