Вукова преписка. Књ. 7

2 25 вук поповић о

Ево вам од Срдановића писмо п мислим да ће ми брзо послати и пјесме, него смете нова несрећа, па се боим да не паништи. Ја сам се с њим и овђе виђао и доста разговарао о пјесмама, и о свачему што би вам мило било, кад би вам псписао. — Рекао ми је да му још само у једној пјесми нешто фали, п да ће ово што прије свршити.

Примио сам Јеванђелија 10. Чини ми се да пма у изговору ријечи доста погрјетака, а у осталом што би сметало нашему Закону не видим досле пи једну. Што је на онај начин подијељено мени се допада. а наћи ће се краткоумни противника наши, ком ће на оно викали, и за то гледаћу да их на више у промјену Србуља којекако претурим, да не ударим с невољним нашим владиком на сијасст.

За грдну несрећу бићете разумјели. Књаз Данило погину на пољани Которској у неђељу вечер на покладе Госпођине. Џо обичају сваке неђеље од 6 до 7'/, по подне свира мили-

тарска музика на истој пољани пред град. — Књаза Данила, сзаки пут позивали су. и шиљали му нарочиту своју барву с једвим војничким капетаном. — Шетајући се Књаз и

Књагиња преко пољане у великом друштву, вазда би се радостан сваком јављао, п са сваким разговарао, на ову вечер дошао је с Шрчања раније, и кренуо касније него икад, и за вријеме шетње, тако се био пешто занио у разговору са сампјем ађептом нашег консула па Окадра, да му није на ум падало ни на свиранђ музике, ни на уваћени мрак, ни на Кљњагињу ђе је, ни да се иде дома, него Књагиња пође к њему пак му рече: „Дано већ је касно“. — У 8 ура пратећи га господа до барке, пи тек да крочи у њу, пукне пушка између друштва, и Књаз падне на тле и повиче: Ах погибох ! КЊњагиња скубећи косу простре се над њим. — Силни народ побјеже у град, и убица неприпажеп бјежао је с народом до врата градски, вичући ка' и остили: „јегта!“ а отоле одвоји се и трчећи сам да умакне у крше, случаћно устави га стража, на крај пољане, и с помоћу два ђендарма ухвате та и свежу. При њему нађу неколико фишека и капсула, а пушку малу кубуру коњичку, бацио је одмах на крвавом мјесту. — Од Књажеви ваљани и поуздани повјереника, за срећу или несрећу многијех, није се десио ту ниједан. Петар Стеванов био је за послом послат у Дубровник, Иво Раков пошао је дан прије на Његуше, ађутанти, мађор-доми, камаријери, делије и левенте с јатагавима и сабљама проводили су вријеме

01%