Вукова преписка. Књ. 7

ВУК ПОПОВИЋ

о» > у граду и изван по кафанама при игри, п на друга мјеста прп јелу и пићу, и другим веселим пи угодним забавама.

Књаза понесу у град код Бјеладиновића, путем шикћала је крв из ране као па ибрика, и трљајући се по запоћеном челу говорио је: „богме је јунак ко ме уби!“ Поставе му на врата страже, умноже страже пи око куће окружног нашег капетана, коме је Књаз упут онако рањен лежећи рекао: „уклонп се молим те док нијеси праведан погинуо!“ У овој гунгули бпло је неколико, два трп Црногораца, који су тргли ножеве, п изметнули у небо по једну пушку п кукајући над њим рекли су: Господару оћемо ли те освети“ Он им је одговорио: „Стојте с миром за Бога!“ — Рањен је у сред рбата паму је пвишло сниже пупка. — Љечници вадећи зрна, рекли су одмах да пе може остат никако, — пуну је шаку олова засуо крвник у њега. — Књаз је у свопм мукама свеђер препоручивао мир, наредио је одмах да Никица Мпрков син буде мјесто њега, п да на пзлазе из куће, нити да славе доље, да се врати сваки Црногорац дома, п да се не пуштају у град. При себи је био у чистој памети, све до стотра дан у 4 уре по подне, а послије бунцајући изговарао је ово: Чево— Граховац, стигни, држи, Цуца, пушка, напријед, зором, сабља, круна, бјев — тап — тан, — бум — бум! итд. ну исти дан у понеђелник у 7'/, пздане мирно.

Владика с Цетиња сишао је доље, и затекао та је жива, ма Књаз није га хтио на очи, говорећи: „не пуштајте га да дође к мени за Бога!“ — Издишући Књаз, прпспије п Петар Стеванов из Дубровншка п над њим убије се шакама кукајући: „куку наше сјајно сунце, ђе погпбе у крвнпчке руке!“ У понеђелник дошао је с ваплором из Дубровника п ђенерал Родић, ма није пред живим Књазом ивлавио; мало за њим долетио је п из Задра вапор Г. Мамуле с једним најбољим љечником, да извида Књажеве ране. — Књаз је хтио и имао је свог горског љечника, ма залуду сви долазише. — Пошто је пијенуо обукли су га у свечано- кнажеском одјелу, 82 видјети га није се бранило — Књагиња искрај њега није се мицала — сиотри дану 6 ура пз готра пзнијели су га из куће Црногорци, а хтјели су официри, ма није дала Књагиња ђенерал с голом сабљом заповједајући, пратио га је до на пазар са свим милитаром, три пут пуцали су из пушака и пзбацили с бедема 21 топ. — Звона су наша сва звонила, и пратили смо га и ми с петранљом о врату, пшао је п владика