Вукова преписка. Књ. 7

(55 = 02

вук поповић

Ц. Г. с нама у простим хаљинама, давали смо му петрапљ ма није хтео, говорећи нам: „не моћпте ни ви петрапљ пити му читајте! мртвоме читали не читали исто чини!“ — На растанку изговорио је ђенерал Црногорцима неколико ријечп, похваљивајући врлине Књажеве, препоручујући мир и слогу, и жалећи Књаза као мудрог п ваљаног господара. — На које Петар Отеванов одговори овако: „Хвала вам, Господо, па овој части, коју учинисте и мртвоме нашему Господару, тешка пам је рана да се ова несрећа овђе догодила. — С покопним Господаром ми смо лоста добра имали, што нијесмо ни с једипм, оп је сад мртав, али ми смо остали, и радићемо да пе попуштимо ншшта што је он започео, п што нам је препоручпо, и с Богом!“ — Књажев коњ завијен је био у свити црној, Књатиња и ње мала кћер, Књажев секретар паметни Чех, п љекар Францез у прно обучени, јахали су на коње. Свл Црногорди с паврпутим каџама и јечермама ишли су на ноге,и прислјели су на Цетиње у 11 ура, п унијели су га у путу цреву, и пошто му очитају опијело, одмах су га укопали, скупљеног народа било је око 2000 душа.

Књагиња је одмах ва тим па вас глас, пред народом пзговорила шта јој је Књаз па умрлиће препоручио; да познаду Николу спна Миркова за Књаза п господара свога; да живе у љубави п у миру као добра браћа; да бране и да чувао своју отачбину, п своју част и слободу; — И послије узме калпак Књажев и метпе га на главу младом Николи, објеси му на прси Црногорске ордепе, попери га па столицу по кроз плач викне: „Ево пам браћо п Господо сретног Књаза и Господара Николе!“ п пољубпвши му опа прва руку сједе па столицу. Тада свп покликну: „Живио наш Књаз и Господар Никола“. У томе почну пуцати пушке п топови — а Књаз нови са столице захвали свијема на љубави и на части п препоручи свијема: мир, слогу и љубав брацку, придодавши и ого: „Постараћу се да не покорим своје старе ђедове п прађедове, а то исто п вама навише препоручујем!“ — За тим клекне пред Књагињом и пољуби је у руку, и сједне поред ње с лијеве стране, пак приступи Мирко и пољуби прво њу у руку па онда сина као новог Књаза, и за њим сви редом тако учине, и буде на миру. — њатиња се у овоме свијесно по јуначкл поднијела, и запста у забуни и у јаду овом није се могла боље и паметније приказати, иначе међу њима било би свашта. — Консули Руски п Француски пошли су у вторпик вечер