Вукова преписка. Књ. 7

9 вук поповић

торје, потто су онп све свршили. — Дан прије погибије Књаз је имао глас пз Скадра од консула Француског да се добро чува пзлазећи из куће, е се некакав бјегунац Црногорски Фалио кроз Скадар, да ће га убити. — Књаз овоме се подругао говорећи: „нема те пушке Црногорске која би ме убила“. И — „кад не би било никакве смрти, него од пушке, бих од ње бјежао ђе је нема!“ — Владика није хтио с пазара попратпшти Књаза торје, уплашио се п ево га овдје, јучер је добпо од новог Књаза наредбу да више п не иде код њих! — Убица је из Бјелопавлића зове се Тоша Кадић, п он је бјегунац, п лан убио је у Цариграду Рват-башу, великог љубимца Књажева, преобучен је био на Паштровеку, п у неђељу знајући да књаз шета преко пољане, око 7 ура дошао е ла Спича и увукао се под град те је чекао згоду да сврши што је намислио. — Он у требуналу одриче да није убио Књаза, ма има људи који су га назрели на мјесту, по виђели на винарској барки ђе је попио напријед мало читав кутао вина. Кажу да би Црногорци жељели да Књагиња остане на владању, или да је вјенча садашњи Књаз. — Ње је род оспромашио, п нема јој пута пикуд. — да Ђорђа п остале нема по сад пптања — Црногорци су кукали за Књазом тек је кренуо доље. — Џамтиће се овл крвави мргин за увијек. Они за убицу и не мшеле. — Онпш траже ђе је погинуо. Под вјечним укором осташе онп што су се код Књаза десили, те се не осветише. Сјутра креће пут ЏШетрабурга п Парпђа Петар Стеванов п Иво Раков. —

( поздравом ваш пријан поп Вук Поповић.

Примио сам пове ваше књижице, испунићу како ми ппшете, видио сам у предговору што ми је било напмилије: да више немате од #8 године, а мислпо сам да пмате читав крст више — Та од тпјех година, код нас људи напвише чезну за женама, п ките се цвијећем!

Још нешто !

Из Беча п из Задра препоручивало се много на овдашње власти, да часте п угађају Књаву Дапплу у свему, што познају да му је по вољи и мило. М заиста чинили су што се није но он, нп нико од нас надао, по зато ее п он одвише слободан п љубежљив спрам сваког приказао, пак га данас

кали мало и велико, особито ко му је познао дух родољу-