Вукова преписка. Књ. 7

ВУК ПОПОВИЋ 888

зачудио! Много је Повор обезобразио, и ово је пред његову погибију! Пеује прву господу по именце као с коца | Најжалије ми је Г. Мамулу што поред своје доброте дочека, да га онако у Позору грде и вријеђају! — Богме у дружтву обрадовао се гледајући вас у мојој кући што се нијесам никад надао, па није чудо што сам заборавио показати вам траву буварицу ! Попадија моја вели: да вас мшје добро ни разгледала! пи тешко жали што нијесте могли барем ону вече код нас остати. Запамтили су добро ваш разговор, и неколике приче што сте у трпези казивали, особито ону од госпођа Сарајевеки, и спомињу често! Послаћу од једне п друге траве

онако као што сте ми писалп. — Као ми је да ћете онолико потрошити за ону кутију смокава п шипака, на тај начин три пут пма више трошка него ли оно ваља! — Медако-

вића, нову пњижицу пошљите ми да је мало прошибам! И оне проповједи митрополита Биоградског рад бих имати, те нијесу сачињене с високом мудрином. — Моме брату на Омпрне мило је било чути да сте нас поодили. Зачудио се п он ка и многи овоме вашему доласку! Ствар је чрезвичајна! — ОЗахваљујемо вам па љубазне поздраве, и заједно с г. Тиролом примите п ви наше пајусрдније, и вјерујте да сам ваш пријатељ стари.

поп Вук Поповић. |Опоља:| АЈ Оћатаито 5шпог Мајк 5берћ. Кагадле Робвогт 1 ЕПозоћа е: СОауаЦего а Бе тадо

(Ориг. у арх. 6. К. Академије бр. 46191

121. = У Котору 7. Апр. 861. Мили Имењаче пи ПЏријатељу! Колико је гоћ вама жао, што вам у риједко пишем, то-

лико је опет мени мучно, кад вам немам шта ни писати ни послати. Онај Чевљанин, нити долази нити ми што шиље.