Вукова преписка. Књ. 7

(2 ср +

ВУК ПОПОВИЋ

Петар Стеванов свуда га води са собом кроз Црну гору. Били су 20 дана п у Грахово, те су премјерили изнора и поље п земље Граховске. Ја сам му писао п у Грахово, п поручио ми је по Ришњанину, да ћемо-се брзо впђет, за ону пјесму од Грахова што почиње: „Сан саснила (Стана војводина“ писао сам моме стрпкану Божу, који држи дућан код Умца на сред поља Граховеког, да ми је препише од кота, који бп је добро знао; и одговорио мџ је за сердара Паја Ковачевића да је он најбоље зна, п да ће је од њега исписати, тек премјере ове земље. Она вода у Корјениће преко које су Бањани ударали на Турке зове се Требишњица. Мала је ријека и лако се љетп прегавп. Од истога стрпкана мога (ово је отац онота младића што је био с вама код мене на обједу) добпо самтрп пјесме: — „Удар на Луково“, — „Потибија буљубаше Бећка Апиманића“, — и „Бој на Колашин“. Ако што прије дође п донесе и онај Чевљанин, и те од њега коју пјесму препишем, послаћу вам све у једно, као што мп п препоручујете.

За велике овогодишње 'задјевице Турске, пред свијем консулима на ријску, обећа се Паша Скадарски п други из Подгорице, Књазу Николи, да ће одмах казнити све кривце и злпиковце, што узнемпрују границе, па слагаше; по за то Књаз послпје попуштп Црногорце, те им се самп добро осветише под Спуж, у Васојевиће п на Луково, п како кажу Никтићима баш више нема живљења, што су пмалп без свега су остали, п са свију су страна обкољени. — Вукаловић пошто је кулу турску у Суторини срушио, свеђер се онуда мота с челом својом, п стражари, ако би почем опет Турци у Суторпну дошли да зпдају кулу, да пм забрани, Про Суторине п дебелог бријега сад п не пролази нико од страха капстан Луке Вукаловића! — Кад су пз куле 60 Арнаута од страха његова побјегли босоноги и гологлави на рашћела на наву страну, дочекаше их Рвати с ногама у гув... грдећи их и псујући као најзадње женетине! Новица се с војевања вдраво п богато вратио. Доппрао је до Угрдијевиће — 6 сати близу границе Српске. — Све је јарамазе Турске обестрвио, а у мприа села није тицао. Уз пут највише је препоручивао да не бише сметали никакву путнику пролазити ниђе, п онп му се ухвате да неће нипошто. Давали су му арач, п пије им га хтио узети, а примио им је кумства за знак да их цеће опалпти ин прогнати. — И сад се говори да је он пут