Вукова преписка. Књ. 7

вук поповић 887

манастирски, и није му хтио поћи бојећи се главе. Ако га пусте пред Султаном поћи ће.

[(Ориг. у арх. 0. КБ. Академије бр. 4620]

У Котору 8. Мађа 861. Милп Имењаче пи Прпјатељу! Христос васкрсе !

Ја знам да сте досле чули за погибију Никшића у Дуги планини, и да се чудите како вам ја о томе ништа не пишем. Да је мене смтрио опај Чевљанин с олпјем пјесмама, не бпсте ви овако за дуго изгледали на моја писма; тако дакле немаЈући још пјесама, чујте барем коју новину и о Дуги пространије, како у њој изгибоше Турци Никшићи.

Итуман Косијеревеки Теодосије Мркоевић по наредби Књажевој, бпо је код консула у Скадру, и сви су га с добром вољом примили, и у једној соби код Руског скупљени, жалбе од поаре манастирске на писму су једнако узели. Желио је од њих имати допуштење п препоруку да иде плакати у Цариград и Петрсбург, ма консул Руски одбио га, је за сад од овог пута говорећи: „Ми ћемо сваки своме цару јавити страдање твоје, и штету манастирску коју су учинили проклети Турци, и вама ће се све платити: дакле ми ћемо пшеницу посијати, и надаме се да ће добро родити, не роди ли пак, тада вама на вољи остаје на пут поћи и радити о томе“.

Игуман им се пожалио па консула Руског у Мостару што сједи, да се слабо стара да помогне и обрани невољну рају, коју туку и муче самовољни Турци на његове очи. И одговорио му је Руски да одмах пође у Мостар, и од његове стране да укори консула Безобразова, што није у пут, тек је чуо за поару манастирску ухватио Дервиш Пашу за браду, и чинио му да поврати све оне ствари и светиње манастирске. На поласку, поклонили су му њи 4 вонсула по неколико дуката, ма највише Француски. Он у Мостар неће поћи, него је на велику сриједу про Рисна пошао у Грахово п ту ће

207