Вукова преписка. Књ. 7

вук ПОПОВИЋ 408

Х

невољној својој матери и ако што има нек јој пошље да узме барем један стар жита, е је у тешкој потреби! — Ви ми рекосте да вас много скупо стане царине и повоза, што вам од овуд дође, и зато ми се не мили ни шиљати вам смокава сувијех, ма ако бисте хтјели, пишете ми на вријеме смо, п за њих и ако што друго буде лијепо из Леванте, е нијесам рад да вам пане на штету!

[Споља :] А1 Сћјагаз то 5опог Муцк Бебер. Кага46 Ообћог за ЕПозоћа, сауаЦеге ећ себћ. Гапазтаззе Љ 517.

Илљећ

[Ориг. у арх. С. К. Академије бр. 4624]

127. У Котору на Варин-дан |4—ХП] 1861. Милп Имењаче и ЏПријатељу!

На Божићне покладе писао сам вам из Рисна, пи мислим да је оно здраво до вас приспјело. По истом писму ви сте се надали одовуд чути још жешћијех новина, и заиста како су се били Турци и Црногорци за нови бој справили, да се ударише, баш се ћаше заборавити Граовац; али у очи Ваведенија стиже из ненада с Цетиња оштра наредба на војводу Ива Ракова, п на Новицу Церовића који су били главни поглавари од све војске, да свак који је Књажев човек под пијеном живота одмах врате се натраг, а били су се већ код Пиве на Равно сви искупили и наредили, да сјутра-дан у праскозорје на зор с голим јатаганима јурише на Турке, и грло за грло да се ухвате, а сјекираши пред њима да сруше троје врата на три куле. Тако с овом наредбом прекинут је био онај крвави бој, за који се држало да ће у њему Прногорци осветити лијепу своју браћу, што су о Аранђелову дневи изгинули у Пиви, и започет прави рат на обрану и утјеху погажене раје у Ерцеговини. — И сви дакле осим јајоша, с тешком раном врате се кући својоћ,

26»