Вукова преписка. Књ. 7

404 ВУК ПОПОВИЋ

Био је залуду Новица дошао са 2000 друга, а толико имао је и Милан војвода Васојевићки зорније јунака, међу војпјема је било 500 седланика! еле бпло их је на искуп за ударац пунијех 10000 пушака! — Дан прије него ђе глас стигнут с Цетиња, Турци су код своји шанчева велики шенлук учинили, и Црногорци слушајући много су се овоме њиховом весељу чудили, ма се послије досјетише да ће бити и они исту наредбу добили од примирја, п тешко жале што ће и Турци и њихови ортаци хвалити се п говорити, да су они остали на мегдану! За ово примирје испред Божићни поклада долазпо је Омер-пашин ађутанте на Цетињу, и једва је кажу склонио Књаза да пристане, и то за трп мјесеца, а послије да буду пријатељи ка и прије. Главарп Црногорски рекли су Књазу у очи, да посљедње двије погибије у Ппшви и на Колашин што су имали, ни под један начин боз освете неће пуштити. Омерову ађутанту даровао је Књаз на полазу јатаган лијеп у сребру окован. — Разорени Пивљени најгоре сад стоје! Од 600 кућа нема 100 здравијех, све су им Турца изгорјели, разјагмили, и они се по горама и кршима с голијем жавотом посмуцали! а и без ове поаре, ова би им зла година доста мучна била. — Новољни развојвода Анто, остао је с Јојошима, и с њима ће четовати док кукавац погине. И на Ива Ракова Мирко режи одавна, ма није смпо док је Данило живио, зуба му помолшти, сад за доскочит му пронио се глас на Цетињу да Иво ради о погибији куће Петровића, како би од његове Радоњића куће, син његов стао не владање Црногорско, и с овога биће десетак дана уклонио се с Цетиња и Иво и син му п браћа, и живе код куће на Његуше, без да се мећу у ншшта, п да би почеми најмање познали да им раде о глави, плп јавно о којој срамоти, велико ће се зло с овога догодити. — А Иво је разабрани човек, без велпке неће у зло загазити!

Војвода Лука Вукаловић, бцо је још љетос двије Фортеце у Суториви, за обрану свога војјеводства подигао, и на њима, 6 топова 4 од гвожђа а два од бронце намјестио, и с мора испод Новога, једна се од њих бијељаше као лабуд, и сваком путнику падаше у очи! Ово је сметало нашој држави, да јој поред пута стоје непријатељске Ффортеце, п зато је наш ђенерал Родић звао Вукаловића, говорећи му да их развали он исти на лијепе. А он му је одговорио да их он развалити неће, а ако коме сметају нека их п развали, и преппрајући