Вукова преписка. Књ. 7

- вук поповић 409 130. У Котору на Задушну Суботу [10, П, 1962] Мили Имењаче и Пријатељу!

На писмо ваше писато на Рим. Божић, одговорио сам вам упут, и послије не чујући за вас ништа како сте, и да ли сте нашли она моја писма, што сам вам их послао у Биоград, у бризи сам дакле п ја сад за вас, него молим да ми пишете што прије.

Код нас, а још црње извише нас, невоља је велика: глад, скупоћа, и грдна болест од краста! За Црногорце приспјело је Књажево жито 30000 стара, и дава им га без добити на причек, — које зову вађевина —- до јесени. Имају 8000 стара од Русије на поклон, и ово ће их придржати до Ускрси да мирују и да не помру од глади.

Јесенас пошто наши развалише оне двије тврдиње у Суторини, капетан Лука Вукаловић као рањен пошао је на Цетиње, и дочекају га с великим весељем и славом, ма у томе он почне господу сенаторе јавно корити, што му не послаше помоћ или да се нашијема опре, или на ново да оне тврдиње подигне — говорећи им најпослије: „Ви нијесте ни зашто друго, него као бабе да уз пријеклад покран ватре гријете се и пушите“. Једни кажу да су га навлаж били напили, како ће се прије стрмоглавити! Тако ће и бити; јер они нашавши св с овијем укором као увријеђени, одмах пред свијема узму му биљегу, оружје и све остало што су му они дали за одличје, и прогнају га да иде куд хоће. (О њим је био и његов брат, кон је у Зупце недавно убио једнога ускока, и зато њега, затворе у тамницу, у којои и данас чами! На мјесто Луке поставе за старјешину у Зубце — као уредника од воиске попа Пера Матановића, п узањ калуђера Дучића из разорепога мапастира Дужи. Зубчани и Крушевичани видећи које грдило учинише на Цетињу с њиховијем главаром Вукаловићем, никад ни довијек другога старјешипу не хоћу да приме међу собом осим Луке, и с овога велики је међу њима неред и црна неслога! Лука је уклоњен са једно свон 50 поуздани друга у дно Суторине, близу нашега раштела, а Поп Перо сједи у Зупце са 150 Катуњана, и на сваки начин мучи се да Луку премами како ће га трсити, да