Вукова преписка. Књ. 7

418 вук поповић

остају. — У прошлу неђељу добио је Књаз Никола од ОмерЏаше, врло лијепог хата са сребрвим седлом и уздом на поклон. — Молпо сам Анта вопводу Граовеког, за Боју нову

пјесму о новим догађајима кад почну горје попијевати, да ми испише и пошаље, п обећао ми је да неће заборавит. И њему је дерак зашто се Вукаловић примио онога господства, п већ су га од зависти почели звати да је Бранковић! — Имаћу на памет за пјесме и оног Џивљанина, кад је јадник остао жив, да га гдјегоћ добавим доље. Биће по сад новијех и по Црној гори и по Ерцеговини пјесама, које ће добро славити многе мртве п живе јунаке своје, а у исто доба грдиће Србље у Србији, што се женски без освете помирише с Турцима, п у невољи што браћи својоћ не помогоше, као што би и они њима бев пједне молбе и звања. — Видпо сам јуче у Котору од господе Црногорске неколацињу, шетати по пјаци Сон но главом у напсјаннијем одјелу! Разумио сам за Зегу и за калуђера Дучића да су се грдно свадили с Вукаловића! ега у велике хвалећи Вукаловића, а калуђер псујући и називајући га пјанцем и пзродам српским! — Пошто је паш владика обишао сву Боку пошао је у очи Малог Госпођина дневи у Задар, п не смиривши Которске попове! Игуман Коспјејрејвеки Теодосије с поздравом пшта вас, били имао рашта у невољи својоћ, питати што од Руског Амбашиатора који сједи ту, за своп манастир да му поможе. — Г-дин Доћми поздравља вас, и он ће брзо на пут да се прошета.

— Љубезно вас и ваше све, као Г. Тирола поздрављајући

У Рисну на Морињски Јован-дан 26. Сет. 562. ваш ваздашњи пријан Поп Вук Поповић.

На Ријеци сад живе и тргују људи испод чадора с Граовца! — Из Црне г. враћајући се дома Бањани и Граовљани про Рисна црни, кани и паћени као мученици, уздисао сам гледајући их. У 800 њихови пушака 176 има рањени, а 66 мртви. Видпо сам једнога без језика, што му га је понијело зрно, па му рана зарасла, и он остао нијем. Баја их и без руке, и без пушке и су по пушке и.. и... и да се не може од грдила ни исказати... !

[Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 4629]