Вукова преписка. Књ. 7

ВУК ПОПОВИЋ УН РТЕ

јагње, пли пред копм на прси метнуо руке, и ако кога запита Турчин: „Како си влаше“ илп кмете“ да му одговори: „Добро Турчине !«“

Зега бивши Вукаловића секретар, кон га је с пером вјештим на далеко и прогласио, сад је на Цетињу као ађутант Књажев, ту скорице био га је наћи на Цетињу и стриц његов из Баната, и вративши се доље, казао ми једаму је синовац

на доброл плати, и да ће остат горје. — Илић у вријеме боја стојећи са женом на Цетињу препаде се, и од страха с њом побјеже, и ено та у Тријесту. — Многи туђинци и плашљиви

Црногорци, што су од страха побјегли, мислећи да ће пропасти Црна Гора, сад избијају очи, п немају образа да протоворе што о томе. — Овако су мислили, и они бјегунци Црногорски што су у Задру, и готово сви су жељели, осим сердара Мила Мартиновића, да разоре Турци сву Црну гору, или од Књаза и Мирка да учине што и на Косово од славније нашијех јунака, али им се погане и паклене жеље не испунише! колико ни Омер-паши што је хтио да се имају повратити сви у Шрну гору и на своја добра да живе у слободи и у миру!

Сад су нам и пазари у Котору много богами и весели, него ли љетос кад сте ви били. Послије рати пођотше из Боке сви вошнички бродови, а наљезе из Шрне горе и масла, и сира и кокоши и кртоле и ал и дрва и свега, а и година је у свему родна, особито жита, маслина и вина изобила, па и цијена спаде на све доста на ниже, и зато је сиромашки народ сад као из мртвије оживио и пропјевао, и ако се обично рече: „у рђаву читлуку, вазда је рђава годива“.

Вративши се с бопшта невољни Бањани и Џивљани, сваки је нашао разорену кућу, и Бог је дао лијепо вријеме, те могу којекако из нова кућити се прије рђаве зиме, а обећао им је на поласку и Књаз да ће дати на сваку кућу по 10 стара жита, говорећи им: „Не мислите, ако сте и пострадали, нећу вас заборавити, нијесам ја крв пролијевао за саму Шрну гору него још за неког! — За ову годину опростио је дацију и свијем Шрногорцима, и с овијем их је добро у садашњом муки обрадовао. А ова дација измеће око 60000 1. — Наредио је да се нема ниједна удовица, која је остала, с мушким дјететом удавати, јер Прногорци много радије узимљу удовице, него ли дјевоике, зашто знаду за удовице, каква је која кућница, и зато оне се прије удају, а ђевопке

ВУКОВА ПРЕПИСКА УП 27