Вукова преписка. Књ. 7

420 вук поповић ће имати свога воПводу коп ће са свопјем старјешинама судити међу њима; да им више неће ни Турчин ни Црногорац досађивати, п да имају одмах дигнути с капа оне Црногорске бпљеге крсте и медаље. По овијем плсмима они се најприје сами састану и разговоре шта ће п како ће, па одлуче да ни на један начин неће познати Вукаловића за Бимбашу, ни Турчина 3% господара свога, него живи п мртви да ће под Књазом Шрногореким остати, пон што им нареди то ће слушати. — И по овоме разговору с писмима Вукаловића, прошли су ономадне њих 24 наПодабранија човека овуда на Цетиње да кажу Књазу, да они неће познати никога до Бога п њега за свога господзра. Они стојећи овдје читав дан на сва уста псоваху Вукаловића што се Турчину за господство продао, што се није држао књаза Николе п своје браће Црногораца, да је пјанчина, да је рибар, п пробјеном ртеницом да се пропео као кобила, п довуче лн се још једном међу њима пријете, да ће га справити натраг без гаћа, а да му је мало фалило, што му нијесу п сад оправили то! — С оваким вуковима, исти Вукаловић неће учинити ппкад ништа, па баш пл да би онш њега п познали за свога старјешину, опет би на велико чудо ударили с Црногорцима, коп пм веле: „Ми смо ва вас крв пролилп, пи да није нашег боја п нашијех јунака било, ви не бисте никад ништа од Турака одржали!“ Дакле они без владе Црногорске нити могу живјети ни владати се, еле свакако тешко њима несретњима! Оадје на Рисан велики слазак из свију ови побуњени крапина. — По двјеста п више коња дође на дан по соо; јер ђе гоћ су Турци доодили, ту није родило ништа, што нијесу потрли, то су погулплп, и за то сви ови славе у Рисан и купу соо, те за њу узимљу кроз Гацко п Невесиње жита: За стар п по соли, добију три стара жита. — Видио сам п Дромњака доста, п кажу ми да их није много изгинуло у прошлом боју, али да су се побољели од зле грознице. — Казали су ми за њихова капетана Милована Мимова Караџића, зашто га је накарао Књаз Никола те му је господство п бпљегу дигао: једни су ми рекли: због велику ракију што пије, пц у пшћу да не зна шта говори; а други су ми рекли: да му је Мпрко тражпо у вријеме доја, толико пи толико говеди п ситне стоке, да да из Дромњака за вопску; пи он видећи да толику силу не могу Дромњаци дати, па је опоро одговорио Мирку: „Ја с мојом сиротињом „Дром-