Вукова преписка. Књ. 7

вук ПОПОНИЋ 421

њачком не могу наранити сву Црну гору!“ рекли су ми им то, да ће га Књаз што прије опет помиловати, и да онакога, виђенијега, и јуначнијега и паметнијега човјека нема Књаз у свои својом држави, и да племе Караџића, вазда је у Дромњацима напстарије и напјаче било, и да је отац Шујов три тешка турска зулума с Дромјака скипуо. И њима је Књаз опростио арач за ову годину, јер су у боју били, а Шаранци и Језерци што су код Таре стражу чували, да не пријеђу про Таре на ову страну Турци, ваља да плате, и наређено им је већ да га искупе и на Цетиње понесу. — Код Таре љетос при свршетку боја Туреко-Црногорског, ови Шаранци и Језерци нагрдили су једну воџску Турску, што је била кренула овијема овамо у помоћ. Загнали су их били у једној тврђи стрменој више воде, и бијући их из пушака и камењма, побили су их, које на мртво, које опет у воду што се потопило преко 2000 људи! и овдје су велик шићар шићарили, особито лијепијех коња и лијепог ођела пи оружја, за то мислим да и Књаз од њих наплаћује овогодишњи арач. — Господин Доишми, био је кренуо пут Беча у шетњу, и на вис кад је код куће приспио, стигне га телсграф, да се одма врати натраг, тако се и вратио ономадне, и сјутри је дан кренуо на Цетиње обучен у лијепој паради, и праћен са пет шест ођевени лијепо Перјаника, што му их је Књаз послао ва пратњу, а и њему једног свог доброг коња да изјаше на њему. Ништа незнам за кои узрок биће он горје послат, да нијс нешто добро и поштено за Црну гору, ле би за други узрок у садашње доба, кад још од љутијех рана на све стране лијече се и јаучу, исти Господин Допми пут оваћ чинио. Поздравља вас љубезно Г. Допми, и ја сам њега поздравио од ваше стране кад сам му казао за ону књигу да ћете му

је послати. — Ако је изишао ком годишњак ва годину 1863 пошљите ми једнога молим вас. -— Пјесама новијех наредио сам на много страна на више, да ми испишу тек се која чује, па ћу вам послати. — И Омер-Џаша дава па ропче по 800 ока брашна и шпенице. Наџвише лежи вопске код Спужа. — Сјутра почињу школе, и шрелазим у Котор.

Поздрављајући вас и свијех ваш пријатељ Поп Вук Поповић,

[Орит, у арх. 6. К. Академије бр. 4630]