Вукова преписка. Књ. 7

424 вук поповић

за руком. н. п. изаће ти на шупељак, или прометну ми се на шупељак. Реку ђеца пл за шупаљ орах, или љешник. Н. П. ови је шупељак.

Мирко приспје овђе на сами наш Божић, и одмах је пошао на више, праћен од једно 40. Црногораца коп су били дошли зато. Жалост је велика, што није сад виђети међу Прногорцима, човека врена, као прије што су били као градови те смо им се чудили. Са свим је опљевена пи ојађена. Мирко је дошао како каву пунијех рука п весела срца, и то они веле: у здравље доброга ћесара, и коп им је дао зимницу, да се изиме сирочад, и кои пм је макао Турчина да не иде напријед про њихове земље с грађевином. — На наш Васиљев-дан на Цетињу по Летурђијп развили су велики барјак ћесаров, и на пољу клањајући му се у напвећоћ паради обучен Књаз пи његови доглавници, поздравили су га с пуцањем из топова п пушака, п ово је био очевидни знак

да су с нама опет у великом пријатељетву. — Боже дај да и ово буде у велики добри час! — Приспје нам п младожења Влаовић са својом младом — Рускињом — види се Госпођица њежна, малога стаса, п веле да је од госпдеке куће ! Кали Боже ђе је дошла! — За њега се незна ништа ђе ће живјети, он је овђе, и живи на једном тавану, што му је запао по првој жени Которки. — Архимандрит с Цетиња полази до коп дан у Петарзбург да се завладичи. — Књаз Ни-

кола виче да никад неће мпра ни љубави с Књазом Орбским, док га невиди под развијеним барјаком изван границе! Поздравите ми Госп. Тирола, и са жељом изгледам на његове иконе. Поздравите ми и код вас свијех љубазно остајем ваш пријатељ

поп Вућ.

[Ориг, у арх. (0. К. Академије бр. 4681]

185:

с

У Котору, на пачисти понеђелник [19—1— 868].

Милп Имењаче и Пријатељу!

Колпко сам се обрадовао, да сте примили моје писмо с оном кутиом, толико сам се озлосрдио, кад сам видио да сте