Вукова преписка. Књ. 7

вук Поповић 495

за оне управ смокварије потрошили онолики динар, и јошим је било мало, а небило им доста ни црне земље! — Кад хоћете знати цијену бутарги она долази 7. #. толико сам за 4 3. платио и то од вашијех новаца. — Пјесме ваше примио сам и по наредби вашол одмах сам с писмом мопјем Г. Ђуку опремио оне на Цетиње, и мало послије казали су ми три вопводе: Радонић, Матановић и Даковић, да су их имали у руке, и да су им добро миле, особито оне њихове нове, и они вас много поздрављају, говорећи: „да смо му препоручени“. Ђ. Матановић уз поздрав рече ми за једну суву пастрму да ће вам послати, него је већ пошао с Вациклом у Цариград, па да се не прометне на шупељак, боим се! Предао сам у руке попу Мињи оно писмо, и он вас пуно поздравља и увелике хвали и слави! — Не памтим ни ја свијех, кои су се били пренумерирали код мене на ову вашу ТУ књигу, али свакако прије ћу им спач наћи, него да су Јеванђелија и Апостоли. Стари Директор Башић, — што вас је једном питао, ђе се говори напљепше нашки — тешко се иједи што људи неоћу да купују његове књиге пуне самијех предика и науке о души! и чујући како се грабе на ваше пјесме и друге ваше све књиге, виче што су људи полуђели те не мисле на душевно спасеније! — Добро ми је мио ваш предговор у овоп књиги, а чудно је пи опо ппсмо што сте Књазу Михаилу писали. Сад нек виде завидљиви ваши 8лотвори, којег и каквог имали сте и имате добротвора! Да би Бог дао. да овако код вас задобије љубав и Књаз Црногорски, па да и њега у петоп књиги онако летрате и прославите. Ја питах опет једног Пивљанина за све оно што желите знати, и ево он ми каза овако: Гусићи, зова се оно мјесто на коме је манастир Пивски, и од манастира колињо би човек прећерао шерљљком, далеко је око ђе избија из земље вода, а даље више манастира нема другијех извора, ни овом води другога тргао до овог ока на коме су 4. млина и двије ваљарице манастирске што сукно ваљају. — Усред Гацка под једном гредом има велики понор и силна вода, па причају људи, да је у понору томе турио чобан један своју свиралу с привезаном марамом, и да је вода на ово око у Пиви пзнијела пи свиралу и мараму. Ови понор у Гацко зову Драмешина и зја као пећина, и за њу људи реку: „Није Драмешина колико аја, него колико јој се да“. Од ока кад се одозто стане гледати низ воду, по десном руци од Истока остају ова села: