Вукова преписка. Књ. 7

Ка =)

вук поповић 4

свега Дромњака, и у Пиву воду притијечу на домак Манастира Пивескег под Милинско. По лијевоф страни села су ова: 1. Слатине: 9. Мљетичак равни; 3. Зуква; 4. Жугићи; 5. Косорићи; 6. Добра села; 7. Превиш; 8. Петница; 9. Пошћење, толемо од 150 кућа; 10. Придворица; 11. Комарпица; 12. Годијељи; 18. Дужи; 14. Рудо поље — Дубровеко, до Пове напкрашње село, У вас Дромњак броје да има близу 1000 пушака; двије стотине више него у Пиви. Ован Пивљанин што ми је ово казивао дворио је Шивеке калуђере 6 година, и с њима ходећи у писанију, обишао је и свјежбао све оне крајеве, и по овоме држим да ми је ово добро доказао. За онога доброга пјевца из Шиве, казали су ми да је некуд пошао с Фамиљом пут Дрине да се изими, па даће опет на свод пријеклад доћи. Велика је глад и невоља горје у све побуњене краине.

Срећа је те су се Црногорци мало понизили, и с нама елизали, па је од свакуда слазак велик у Приморје, п свега избила, особито жита, на вересију на дар и за готове паре находе. — На Кукошевини, двије су куле Турске, а па Височици друге двије, и у њима биће око 500 Турака с топовима. Мартинићи сваки дан с њима једу и пију. Бјелопавлићи пукоше од јада, што их још не развалише, као што им је било речено да ће. Ишли су залуду код кула ту недавне и три консула, па ништа, Турци не мисле их разваљивати. На паше ново лђто био је велики станак од свију великаша Црногорски на Цетињу, пи по летурђији под развијеним бараком ћесаровим, кад је Књаз објавио коју љубав и које добро имали су од Цара нашег, запуцаше топови, и поклоне се барјаку; ма у исто доба повичу главари и народ вас да ће јуу ришати на оне куле и да ће их развалити, а Књаз их је томе замолио п закумио, да не тичу, е ће их сами Турци раввалити. ( овога је послат и Матановић у Цариград, да умоли Султана, и небили штогоћ узгред од њега или од кога другог добротвора испросио — Чини ми се како су обништали, да ће брзо неко од њих с Цетиња и у Биоград кренути да проси милостињу, а п до сад би, него се боје с поласком овим да се не замјере новом савезнику и комшији. — Овијем побуњеницима казао је Књаз да слободно пођу у Мостар на звање пашино, и да раде и говоре као за себе — Они су ту скорице и били сви главари, и паредбе пашине примили, само молили су за Вукаловића, да им га с господовања дигне,