Вукова преписка. Књ. 7

128 вук поповић

кад имају међу се своје вопводе, и ово им је паша повољио, и сад је Вукаловић без власти ниједне. — Књагиња стара била је овђе код Циркула на конаку с другим сенаторима, п пошла је веле да узме на своју вјеру оне ускоке Шрногор. у Задру, и да их доведеу Црну гору, е пм је опроштено све. — Овђе је младожења Влаовић и младом својом рускињом подигао је нас на високо!! Он ваљда п не мисли више на Цетиње, или како чујем они га и неођу. — Овђе је Иво Раков слаб нешто, поздравља вас пуно. На Цетињу већ начињају пјесме о пошљедним догађаима, и препоручују на све стране у њиховог држави, да се пјесме чпне о јунаштву њиховом, обећајући п дар ономе кон би коју сложио напбоље. Препоручио сам и ја вопводи Анту да ми добави једну плл двије лијепе пјесме за вас о крвавим ударцима у Дуги и на Кити, ђе је погинуо један Паша, и ваљани вопвода Бањски Јован Васиљев Баћовић. — Небројени просјаци из Црни: горе, Брда п пз свију побуњених крајева просули су се кроз Приморје, па с попови и калуђери с моштима, и гледао сам не бих ли међу њима нашао кога да зна коју пјесму јуначку, п ниједнога нијесам могао наћи. — Калуђер из Коспјерева ноћио је овђе код мепе једну ноћ, п обећао ми је исписати, тек дође дома, од некаква пјевача неколике пјесме, па да ће ми послати. Ако да Бог те потраје овап мир у горњој земљи, и ми те Дочекамо живи, на сваки начин поћићу на јесен да обидем Гацко, Невесиње, Пиву, Дромњаке и Морачу, а већ сам стекао у све ове предјеле познаника и пријатеља, кон би ме лијепо причекали, п у свему на руци били, што бих желео код њих имати, Кад би још самном дошао Господин Тирол, мало би нам која пјесма, прича и здравица остала, што небисмо све испивсалди, а у Гацко пи у Невесиње кажу да овога има по наивише и по напбоље. Молим вас да ми поздравите љубезно Г. Тирола, и кажпте му да људи из горње земље много пишту инкона на дрвету и на поставу, п посље овог боја да сам пх имао 50 ком. свијех хоћах продати, јер пх прилажу по црквама за душу ком су погинули у боју лањскоме. Један Брђанин имаше 19. талпијера, п пскаше за њих двије пконе: Богородичину с Христом на руци, п Хрпстову на по се, да их приложи у своју цреву за душу свога брата што му је погпауо о Госпођину дневи у Бјелопавлиће од Турака. Дакле препоручите молим вас Г. Тпролу, за ово, нека се постара што прије п што више може пинкона да начини,