Вукова преписка. Књ. 7

ВУК ПОПОВИЋ 429

од мање, средње и по веће величине, и нека пази да свеци небуду много црвени, весели и свијетли; у снуждепе п плачкале боље наш народ вјерује! Игуман Косијеревски желио би имати двоје двери за двије цркве, да ли зна ово начинити

Г. Тирол. — До кон дан чека се доље с Цитиња архимандрит Нларион, и иде у Џетрабург да се завладичи. — Ми

се надамо да ће нам брзо доћи наш срећни Цар, и почели смо се већ договарати, како ћемо га љепше дочекати. Ришњани то се зна, да ће се обући и своме сјапном ођелу, па ће коло уватити и њега припјевати. Добри наш Циркул Г. Допми често за вас пита, п вазда ми препоручи да вас поздравим од његове стране. — И код нас је била баш блага зима, Новембар п Децембар бпли су бурни и кишљиви, а од Богојављења капи вишо нијесмо имали, а овђе у Котору на велико смо чудо без воде за пиће. — Каваше ми, ево баш сад, неки људи што су сашли по жито из Бјелопавлића, да од ономадне Турци не пуштају нп близу кула, а камоли у куле ниједног Црногорца, као што су одприје, и да сваки дан све више у њима утврђују, и уносе што им је од потребе и што је од затвора. Височица је граница Турска и Црногорска, и колико је из Спужа до Височице, толико је с Височице до на Кукошевиту, далеко кодико би добачио топ. Овп Бјелопавлићи пети рекоше ми и то, да су им рекли њихови главари: „коп не мисли подиијсти тежијех мука, нек бјежи из Црне горе“. Дакле они мисле опет са зађевицом грдило навући на себе! — Онан Сараплија што је био овђе и на Цетињу, као да бјеше од владе Српске навлаш послат, да Србље оправда код Књаза, Николе, пи његови доглавника, тако много клопоћаше о томе, и страшећи се поћи на Цетиње, упозна се с Попом Мињом овђе код доброг кафанџије Лава на доброп трпеви, и он га охрабри, и поведе на више, и кад се вратио није ми се мотао нахвалити на лијепом дочеку и разговору, што је имао код Књаза и Господе Сенатора. Казао ми је да је поклонио рањеницима 50. дуката, пи да је дао њеким другим сиромасима поповима и калуђерима по неколико дуката, дакле биће за љубав овијех дуката пријатељски и дочекали га, иначе педнули би га одиста с укором као што су и друге, кон нијесу кренули код њих из дома! — Чувапште ваше здравље, то вам напвише препоручујемо ја и моја попадија, јер вас љубимо мимо и једног нашег пријатеља на свијету, и тешко нас заболи и устрати кад чујемо да сте штогоћ болестни. Љубазно