Вукова преписка. Књ. 7

4350 ВУК ПОПОВИЋ

вас, и све ваше од стране наше поздрављајући, исто и 1 Тирола. Ваш ваздашњи пријатељ поп Вук

Ришњанин.

[Ориг. ју арх. 0. К. Академије бр. 4632]

136.

у

у Котору 18. маја 1968. Мили Имењаче и Пријатељу!

Давно бих вам био одговорио, на оно ваше пријатељско писмо, да сам могао обазнати за оне Крашне, за које сте ми у њему препоручили да вам их опишем. — Из Невесиња и Гацка уриједко се сад виђају људи у приморје, а за овај посао не могу се поуздати ни у кога, да ми га по вољи учини, и зато ваљаће још да причекате за неко вријеме докле га ја не свршим сам.

Ја сам писао Новици Церовићу неђе да у сред часније пости, и послао сам му писмо из Рисна по једном Дромњаку, коп ће му га баш у руке предати, и до данас немах НИкаква одговора од њега, као ни од многије, копма сам био препоручио за нове пјесме да ми испишу и пошљу.

Овуда просећи један слијепац из Црнице, исписао сам од њега ове двије нове пјесме ! Он је Поп и пошто се запопио, пође у Цариград да штогоћ стече, и работалоћи на мине, једна га по образу опали, и остане слијеп, те сад пјевајући уз гусле проси. — Поп Драго Томановић из Трешњева, и војвода Анто из Грахова, обећали су ми дати неколике пјесме о посљедним бојевима, и сваки дан изгледам кад ће ми их послати. — Чујем и ја да ће на Цетињу штампати једну књигу јуначкијех пјесама. Око овога работају многи: п калуђер Дучић, и Чега, и Ђуко и остали Цетински тлавари, те пјесме сачињају и искупљају, у копма се имећују највише они, да су се јуначки поднијели у сваком боју, што су пмади лани с Турцима; него су на чудо, слова су ИМ штампарска побркава и зарђала, а у томе немају за тај посао ни вјеште управитеље ни словослататеље. Кава ми поп Перо