Вукова преписка. Књ. 7

вук поповић 28

Матановић да су с пјесмама готови, п на првом листу у књиги да ће бити слика гљаза Николе на коњу са сабљом у руди, као што је у вашој +. књиги књаз Михаил. Прије него видим књигу штампану но вјерујем даће је они моћи засад штампати, а п ако би, неје им бити од похвале, као што би да су се за овај посао на вас ослонили. Они мрзе на сваку пјесму, у којој се не похваљују и не славе они с јунаштвом, њима нијесу повољне ни у оној вашој књиги њеке цјесме, особито она из Грахова и о смрти Смаил-аге Ченгића, и све стрепе хоће ли се са славом и похвалом поменути војводеп сенатори у петој књиги у пјесмама од Граховца, и непрестају питати кад ћете је штампати. — Поздравио сам од ваше стране Ива Ракова, и казао сам му за сина Стева, како поздравља и пита преко вас за свога улка Мирка. — Иво вама захваљује на вашему поздраву, али је сит са синовним лоздравима, иштући му у исто доба да му пошље и коп талијер, жалећи се да му није доста она плата, ако ће господцки живјети. — Иво је Раков добро оболио и пострадао, и више од јада и неправде, пего од чега другога! С добрим оком не гледају га на Цетињу! — желио је и искао од књаза допуштење да пође у Биоград, па му недадоше. — Онај поп Мило из Марковине. што је побјегао прошлог љета из војске Црногорске у Мостар, опет је из Мостара дошао овамо, п Ељњав га лијепо причекао, јер је јунак међу првим јунацима, и Мирко је био њему крив, што га је неправедно пред људима напао и изобличио, те је у оном иједу од своје браће, међу Турцима побјегао.

Оне куле турске још су на своме мјесту, и у њима иу Подгорици, Опужу пи у Жабљаку има око 15.000 Турака. На Планиници и у Дуги већ су клак и камење справили Турци да зидају нове куде, — Мирко се нагрнуо динара силније, и држи покрај себе једно 20 бевдушника и среброљубаца, преко кои је умукао сваког Црногорца, да ниједан нити смије нити умије проговорити што о овоме што се ради и што се учини. Од нашега цара примили су 50.000 #1. Франца им је по Квекићу послала на 45.000 1. Турчин им је дао 50.000 1. и сувише велике милостиње зшшто им често од свакуда долави. Од овога никоме нијесу дали више, на налнесрећнијега домаћина од 10. талијера. Ове се на Цетињу дијели и ужива. — На Ријеку поправили су своје куће само они кон су живљи, а остали кои нијесу имали с чим, ишли су на