Вукова преписка. Књ. 7

452 вук поповић

Цетиње пптати помоћ, јер су с Књажевом наредбом своје куће запалили, па им је дао Мирко с пједом и укором неком 5, а неком 6—-7 и напвише 8, талпјера у помоћ, и с овога велика је мржња у народу шротив куће Петровића. — У очи Ускрса телар је по наредби викао кроз племе Цетињско: да свако чељаде, које је за коло п пјевање, пма на Ускрс по обједу доћи код влашке цркве да чине оро весеље, п тако је ваљало да сваки дође, ако ће и преко воље и срца, те су до

мркле ноћи пграли, попијевали и лубардали. — Пића су имали изобшла, што им је господар дао. — Из исте ове сер-

дарије Цетињске погинуло је п ранило се преко 100 друга. — Књаз је прославио 'Бурђев-дан своје крсно име с налвећим весељем, Био му је у госте и наш околишни капетан Гјоспојдин Доими, коп ме за вас често пита, и моли да вас од његове стране поздравим. — Књагиња Даринка да се ненамђри о креном имену на Цетињу, на неколико дана прије кренула је некуд са шћером одавде с вапором. — Много нам је зачудо било видећи је веселу пролазити овуда, особито преко крваве пољане, и на пстом оном мјесту сваки пут искрцати се п укрцати се гдје баш погину њезин гласовити муж књаз Данило. — Добро се рекло; Тешко ономе кога нема! — На Цетињу она је основала Двор један велики п лијепи да се зида за њу, и биће уз Двор Књажев покривен с одовом. Вацлик је пошао у Скадар за консула Црногорског. Хоће лп га моћи плаћати — и хоће ли опет Турци свога консула послати на Цетиње — Ту неки дан пође једва п Влаовић са својом великом госпођом на Цетиње, заиста мало ће горје она остати, јер је и овдје стојећи уздшшући говорила да је ово горе него Сибир! — Књаз ће прекосјутра у Грахово и у Бањане, па отолен про Рудина куда је битка била проћиће до под Острог до о тропчинском празнику буде тамо. — И кад се врати провесће љето у Ловћену. Петрановић, што је некад био на Цетињу, учитељ, па послије ађутант књажев, ту скорице грдно је одпуштен од сваке службе, п овамо пзгубивши поданичество и поштено име, по пољу сад Цетинском шета се са својом високом тоспођом као изгубљени син! Књажев главни љубимац сад је постао Зега, и ту оно мадне прошао је овуда као муња, на свом виловитом коњу пут Новога и Дубровника, и у Суторини састајао се и дуго разговарао са Вукаловићем. Зега је много усилио, њему се чини да му није ни море до кољена добоко, и бопм се да ће